Бранич

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕ ПРИРОДЕ САУЧЕШЂА

1азбип§), ипс! с1ез {Јгћећегз сЈег Напс11ип§ (1Јп{ег1аббип§), ипд ећепбо ше сНе гчуеНе НаШе (даз зиђјекЦуе Е1етеп1) бе1ђб1 пкћ! сћебе А(1с!Шоп (с!аб ОеНк!) аибтасћ!, тасћ! еб аисћ пјсћ! сНе егб!е НаШе (с!аз оћјекНуе Е1етеп1) аиз. 2. В., ез кетеп Ојећ (1Јгћећег) оћпе ете басће ипс! ећепбо кеЈпеп ОЈећз1аћ1 оћпе етеп 1Јгћећег. ОћгЈ§епб 181 с1аз БеНк! ет јигЈсНзсћег Ве§гШ, ипс! ез §Јћ4 кетеп јиг1сНзсћеп Ве§гЈН аизбегћа1ћ <1еб Ве§гП{ез (1ег Регзоп. (Аи{ ејпег ипће\уоћп!еп 1пзе1 г. В. копп!е ез ке1пе ОеНк1е §ећеп, с!а кете Мепзсћеп (1ог1 бтс1). Оег Ра11 <1ег §егесћ1еп Уег1е1сН§ип§ (Г\!оНуећг) 131 ипзегег Апзјсћ! пасћ аисћ пјсћ{ ићеггеи^епс! 1т Зтпе с1ег ОгеИеОип§. Ро1§Нсћ $1аићеп »јг, с1аз ез 1о§1зсћег ипс! рипкШсћег Јз1 зЈсћап (Не с1ез ОеНп^иеШеп 1пће§гШеп 131, с1. ћ. (Не Аи{{аззип§ тоекће <1еп а11§етеЈпеп ТеП (1ез 81га{§ебе{2ћисћеб 1п г^еЈ ТеНеЈеШ и. г\у. 1п (1аз ОеНк! ипс1 1п сНе б{га{е, Јпбет з1е с1аз ОеНк{ меИег т с1аз оћјекНуе ипс1 (Заз зићјекНуе Е1етеп{ {еН{." Из овога навода лако се увиђа да, ако г. Перић дефинише кривично дело (са те тачке гледишта) као скуп материалних чињеница и учиниоца дела, он разуме се, мисли, и само је то једино могао и мислити, на умишљај учиниочев, на његову интелектуалну страну, на учиниоца као духовно биће, а не на учиниоца и као тело, т. ј. на целокуиног човека. Како би г. Перић могао мислити о збиру материалних чињеница и учиниоца као људскога бића ? Како би могао сабирати неједнаке, т. ј. квалитативно различите количине? То би значило да г. Кулаш није правилно разумео објашњење г. Перића, ма да је ипак мало чудно да му је дао једну немогућну интерпретацију. Када се, дакле, објашњење г. Перића разуме како треба, и како је оно у самој ствари и формулисано, кривично дело је један појав мешовите садржине али има у себи и материалнога и духовнога, оно је физичко-исихички феномен, израз који је г. Перић употребио и у свом чланку: Оез зиНез пшзЊ1ез с!' ип адиз с1е 1а Нгеопе с1е I' апа1о§1е (^а Кеуие тепзиеПе", Оепеуе, 1920), када је говорио о карактеру друштвених појава. По г. Перићу, ови појави, у које улазе и правни односи, претстављају област у којој једновремено дејствују и физички закони и човечији дух, а из тога г. Перић изводи да су друштвени (социални) закони резултанта овог заједничког и једновременог дејства те две категорије агенса (фактора). У даљој анализи и државни закони, по г. Перићу, имају исти карактер, то јест и они су, односно треба да су, производ сарадње народне масе (кроз коју дејствују физички закони) и индивидуалности (дејство човечијег духа): 7 )ту је, по њему извор права и државних закона. Схватање г. Перића, дакле, тако како је изложено у „Мопа{зсћгШ"-у, и по коме он брани дводеобну теорију, довољно је јасно изложено, и само се на један начин може разумети. Наиме, саме материалне чињенице (објективни елеменат) не могу сачињавати кривично дело, као што га не може сачињавати ни само субјективни елеменат ((1о1из без материалне радње): тек кад се

7 ) В. расправу г. Перића: Један поглед на еволуционисшичку иравну школу (оштампано из „Гласа Српске Краљевске Академије Наука") Београд 1908,