Бранич

,'БРАНИ Ч'

виност један од конститутивних елемената његових, без кога се оно не да ни замислити. То су уосталом већ и раније приметили критичари трипартиције, макар се можда и нису при томе изразили онако како је то требало. Професор Перић критикујући трипартицију каже, да је кривично дело збир чињења и извршиоца чињења. Свакако верујемо да је мисао Перићева била тачна", али ту г. Кулаш додаје да се г. Перић није адекватно изразио 5 ). Да би показао ту неадекватност у начину формулисања, г. Кулаш каже даље ово: „Када би се, наиме, узело да је кривично дело збир чињења и извршиоца..., онда би се морало узети, да је и у једном научном делу садржан његов писац. У ствари ту се не ради о збиру чињења и извршиоца него о објективним и субјективним, вањским и нутарњим манифестацијама кривичног дела". Овим наводима г. Кулаш хоће да утврди да г. Перић, као противник тродеобне теорије, своју идеју, са којом се, као што је већ речено, г. Кулаш слаже, није изразио „како је требало". Г. Кулаш свакојако мисли овде на чланак г. Перића: „(Јп^ ЈШвгипо с1ег 8{га/^езе(г^едип^ т Кдт^гекће Аег Зегбеп, Кгоа(еп ип& 81оуепеп (]и§оз1апеп)" , објављен у немачком часопису: „Мопа1зсћгШ Шг Кпт1па1рзусћо1о§1е ипсЗ 31га{гесћ1зге{огт", год. 1926, стр. 257—274 6 ) (основан од Бг. Аћгеда К1озз-а, Ођег1апс1ез§ег1сћ15га1 ш Каитћиг§, проф. Универзитета Ог. Каг1-а уоп УНеп1ћа1-а Не1сЈеЉег^, и 0г. Ргапг-а уоп изг1-а, ВегИп, а чији је уредник Рго1. Ог. тес1. Оиз1ау Азсћа1{епћиг§, Кб1п ат КћеЈп. У колико нам је познато, г. Перић је, на страном језику, објавио само ову расправу о дводеоЗној и тродеобној теорији у кривичном праву, и то не специално о томе, пошто се тај рад, као што се из наслова види, односи на изједначење кривичног законодавства у нашој држави. Г. Перић говори о овим теоријама на стр. 263 поменуте расправе, у примедби 2). — Ма да је г. Кулаш, у основи, тачно цитирао г. Перићево објашњење о кривичном делу (цитат г. Кулаша изгледа да није непосредан, по горњем чланку г. Перића, већ посредан, преко текста другог дела из кривичног права,) ми ћемо ипак овде дословно навести речи г. Перића из немачког часописа: „Оеппосћ, зо зсћет! ез \уепј§з1епз сћезе Рга§е Ме1ћ1 о{Јеп. Бепп с1аз ОеНк! Јз1 еп1\уес1ег ете Напс11ип§ ос1ег ете 1Јп1ег1аз5ип§ с!ез Мепзсћеп, (Ј. ћ. с1азз тап даз ОеНк! п1сћ1 оћпе с1еп ОеНп^иеп1еп ће^геЛеп капп. Оаз ОеНк! 131 сће Ас1(1Шоп с1ег Напс11ип§ (1Јп1ег-

5 ) Не можемо а да не поменем.о да се је г. Кулаш, говорећи о начину формулиоања г. Перића и г. проф. Маковског (.сличан цриговор као и Перић ставља трипартицији Маковски, али како се изражава на исти начин као и Перић, то и за њега важи све што је напред речено", ор. сИ. стр. 567), послужио изразима које у једном напису научне садржине треба не само избегавати, него у опште изоставити. Г. Кулаш је сличне термине употребио говорећи и о схватању (не свих) „да и неурачунљива лица могу извршити кривично дело" (ор. сН. стр. 567), схватање које он одбацује. Ово је једна појава, на жалост не ретка, која је за сваку осуду, °) Исти чланак у нешто краћем обиму, изашао је и у Париском часопису .Кеуце 1п1егпа1шпа1е <1е ОгоИ РбпаГ (ог§апе с!е ГА580сЈа(Јоп јп(егпа1Јопа1е <1е ОгоИ Репа1), под насловом 1ЛЈтЏсаИоп с1е 1а ИцШаИоп Репа1е с1апа 1е Коуаит.с с!ез Зегдез, Сгоа/ез е( 81о1>епез (Јои§ов1ау1е), одакле је потом посебно оштампан као и из горе цитираног немачког часописа.