Бранич

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕ ПРИРОДЕ САУЧЕШЋА

на одбрану од напада, као и сваком организму. Ова је идеја добила израза у установи мера безбедности 3 ). б) Друго се питање односи на битност и сврху казне. Јели то одмазда, застрашивање или поправљање? Ако је ово последње, онда се појављује проблем индивидуалисања казне, па и самог начина њеног извршења 4 ); што већа одговорност већа и казна, а ово опет значи да се у теорији казне, као мере за поправку кривца, овај последњи сматра као морално одговоран (индетерминизам). По другим се теоријама сматра да човек није морално одговоран, и да зато не може бити кажњен у смислу моралних закона; казна, у тим теоријама, почива на свесности кривчеве радње с једне стране (ту се, дакле, питање о слободној вољи и моралној одговорности оставља на страну), и на његовој законској одговорности с друге (Регп). По Ломброзовој теорији деликвент не треба да одговара ни клинички (медицински): он је болесник кога треба лечити. Што се кривичног дела тиче, мишљења се до скора нису одвајала: кривично је дело било један сложен појам, који се састојао из објективног (материалног) елемента (радња односно нерадња), и из субјективног (духовног) елемента (умишљај, виност, с1о1из) учиниоца дела. На тај начин општи део кривичнога права делио се само на две партије: кривично дело и казна. У новије се време ова деоба, названа дводеобном односно бипартитном теоријом, спори, и на њеио место истиче тродеобна или трипартитна теорија, по којој општи део кривичног права треба да садржи три а не само два проблема: кривично дело, кривац и казна. Прва, дводеобна теорија, данас је још увек владајућа и у позитивном праву и у доктрини, док је друга врло оспорена, и у главном још није добила право грађанства у законодавствима појединих земаља. Њу, и то врло одлучно, комбатира код нас и г. Др. Јурај Кулаш, адвокат, у чланку објавл 3 еном у „Браничу" за децембар 1935 г., а у коме приказује докторску тезу г. Др. Боривоја Петровића: Проблем акцесорне ирироде саучешћа у науци кривичног ирава с обзиром на бииартитни (дводеобни) и триаартитни{тродеобни) систем у овој, Београд, 1935 г. — Теза г. Б. Петровића је један веома озбиљан стручан рад, у коме, апстрахујући то што се читалац може не слагати са тродеобним системом за који се г. Петровић определио, писац своје гледиште брани солидним и адекватним аргументима. Г. Кулаш, се у своме чланку, позива и на г. Живојина Перића, професора Београдског Универзитета, такође противника тродеобне теорије. Г. Кулаш, наиме, вели: „Ми налазимо да се сватање кривичнога дела са чисто објективнога гледишта не да одржати. Кривично дело без виности није кривично дело, јер је 3 ) Е. Регп наводи речи из Еванђеља: „Ие ји^ег раз аИп ^ие Уои$ пе зоуег раз јијЈез". да би одрекао право судији, „рођеном од жене", право да оуди о моралној одговорности. В. овде Н. ОоппесЗЈеи с!е Уаћгеб, ]а$Исе Репа1е сГаијоигп'ћШ, Рапз 1929, р. 51. 4 ) В. у вези са овим: I. А. Коих, Соигз с1е ПгоИ РепаI е1 Ае РгосМиге Репа1е, Рат 1920, р. 295, Н. ОоппесНеи с!е Уађгез, ор. си., р. 48 а 51, К- 5а1еШез, ишсЈпчЉшНзаИоп с!е 1а рете, 2, ес1., Рапб 1909.