Бранич

ПРИКАЗИ

93

или знатно умањују иницијативу и напор да се о сваком послу мисди, по готову кад је он праввички. Шаблонизирање је оно што највише шкоди правнику. Али наше ново заководавство је такво, да не само омогућује и фаворизира обрасце* већ их предвиђ) и ваређује, угледајући се на изворно аустро-угарско законодавство, тако да се са овнм фактом и овом појавом, и ако тешка срца, морамо помирити. Састављачи горње Збирке земљишнокњижних образаца, који наравно не носе никакву одговорносг за наше ново изједначено законодавство, као стручњаци првог реда из ове правне материје, — г. Драгослак Д. Машић је увео земљишнокњижне законе код нас на терлторији Београдског апелационог суда и благодарећи његовој познатој стручвосте, учинио све, да они правилно функционишу на задовољство грађава, а г. Тихомир Ђ. ЂоксвлИ, као један од најискуснијих водитеља земљишних књига, увео је ове књиге у Београду и води их, уз стручно особље, са знањем, тачношћу и пажњом, какве је тешко наНн у једвом човеку, — пружају нам савршену збирку примера за састављање исправа, молби,. луструма, решеша, извршења уписа и потврда на исправама у земљишнокњижном поступку. Ту су забележени, уз најчешће и најобичније случајеве, и веома ретки и компликовани случајеви, тако да ће ова збирка учинити неоцењене услуге интересентима, првенствено адвокатима. Све је објашњено на необично прост и концизан начив. Земљишнокњижно право, које се оснива на неколико земљишвокњижвих закона, протумачено је многим делима, чланцика и расправама из пера несумњивс данас најбољег стручњака из ове области права г. Др. Ферда Чулиновића. Ту специјалну материју треба претходно научити, па ће обрасии бити потпуно јаснии разумљиви, пошто се земљишнокњижно право не учи преко образаца. Али, благодарећи обрасцима, гломазан апарат у земљишнокњижном одељењу судском изгледа сасвим прост и приступачан и ширим народним слојевима. Обрасци, који су многобројни, систематизовани су по материјама: укњижбе јстицање, пренос, ограничења и престанак земљишнокњижних права), предбележбе и забележбе. Тиме је у ствари цела материја исцрпљена. У предговору, састављачи г. г. МатиЧ и Ђоковић објашњавају тешкоће на које су наишли при изради свога дела. Незгодни и рогобатно састављени, у тешком језику, земљишнокњижни закони нису били најзгодиији да се на њима изврши први покушај збирке образаца, са великим напорсм и жељом да обрасци буду на народном језику и као такви приступачни најширим слојевима. У истнви,. код оваквог стања ствари, посао овај нимало није био лак. Али састављачи имају много шири замах: они желе да отпочну са систематизовањем и једнообразвошћу језика у судским одлукама на целој државној територији. Ова жеља и овај напор треба нарочито да се истакну, пошто је крајње време, да се почне са стварањем једног судског језика. Нарочито је језик употребљен у земљишнокњижним законима и пословима био испод критнке, па је почео да се увлачи и на територију Београдског апелационог суда, где је, бар до недавно, чуван чист народни језик и где су судије очигледно настојавале да суд преко својих одлука говори исто онако као што и народ говори у обичвом животу. С правом се сматрало, да ако смо добили аустриске законе, да са њима нисмо усвојили и куријалви језик аустриских судова. С тога још један пут подвлачимо труд састављача Образаца да нам, у хаосу ненародних израза из земљишнокњижних закона, пруже народним језиком сае писмен поступак по земљишнокњнжним одељењима. То је оно што нарочито истичемо и што чини, да овим, мајсторски састављеним обрасцима, треба прићи са пажњом поверењем и симпатијом и веровати, да ће послужити корисно својој намени, у толико пре, што је техничка страна Образаца беспрекорна, како се ретко виђа јр послератвим издањима. Др. Вндан О. Благојевић, адвокат.