Бранич

116

„Б Р А Н И Ч"

такође нема места жалби. По наредби за иселење кирајџија може непоступити само ако аисменим исаравама докаже да рок закупу није истекао или да је продужен. Само у редовном спору може кирајџија доказивати, и то пошто се исели, да је усмено уговор продужен и да је иселењем оштећен. Мора се признати да је овај поступак по § 356 в. старог каз. закона у упоређивању са новим порабним гшступком, био несравњено, јаснији, краћи, ефикаснији и правилнији и као такаа много боље одговарао самој природи односа закуподавца и кирајџије који захтевају брзо и просто решење. Нови гр. п. п., ако. питање отказивања порабних уговора није могао да реши на бољи; начин него што је дотадањим законом било регулисано, требало је бар оставити дотадањи систем против кога се нису чуле никакве критике. Једино што је се могло изменити да се отказивање врши преко среског суда место преко полициске власти,. мада има разлога који би говорили да се и даље отказивање врши преко полициских власти. Ми смо поставили питање, како да се ова} и овакав порабн№ поступак, што боље примени, и како да се избегне ова његова спорост и обест појединих странака, и одуговлачење поступка, ако не отклони оно бар сведе до најмање мере? I. На судовима и судијама је пре свега дужност да учинесве како би порабни поступак био што бржи и еФикаснији. То< захтева сам интерее и углед правосуђа. Не сме се дозволити да се чују оправдани приговори, да су интереси појединаца били боље заштићени кад је отказивање вршено преко полицијских власти за време важења § 356 в. казненог закона. Извесне нејасности и компликованости одредаба порабног поступка радом судија мо^ гу се отклонити благодарећи врло богатој правној литератури икоментарима новог грађ. пар. пост. (мада у хатар истине морамо рећи да по нашим судовима често нема ни самих закона, а да о литератури и коментарима и не говоримо. А тешко је захтевати од судије да се из својих скромних средстава снабдева скупоценом правничком литературом). II. Када је порабни поступак услед приговора, призива, а евентуално и ревизије доста дуг, онда треба учинити да се он ипак не одуговлачи више него што је потребно. По § 666 гр. п.п. изрично је предвиђено да суд треба нарочито да се обзире на хитност решавања питања отказа. Према томе срески судови треба истог дана када приме отказ да издаду налог противној странци у смислу §§ 657 и 659 гр. п. п. и преко судске писарнице и судског позивара доставе противној страни. У хитним случајевима, ако је на пр. отказ суду поднет на два дана пред истек рока за отказивање, може се судски налог о отказу доставити противној страни у недељне и празничне дане или по ноћи, што треба изрично ставити на самом налогу — § 662 ст. 2 и 298 ст. 2 гр. п. п. Ако се против отказа поднесу приговори, тако исто треба при одређивању рочишта одређивати што краће рокове. Одлуке по одржаним рочиштима у см. § 667 гр. п. п. треба одмах доносити, израђивати и странкама одмах уручивати. По изјављеним призивима исте одмах достављати противним странкама на