Бранич

ОБРАНИЧКИ СУД

119

Односи парничара, на државину у питању, морају бити непосредни. Да је тужени сам или преко свога пуномоћника тужиоца узнемирио у државини, ситуација би била сасвим другачија и онда би било сметање поседа. Пошто овде није било ни једне личне (непосредне) радње туженога, нити акта, који би преко ствари односно бића, стављена под надзор туженога, — ометао тужиоца у поседу, — то је одлука окружнога суда на закону основана.

Миодраг Т. Стојановић, судија Окруж. суда за град Београд, ОБРАНИЧКИ СУД (Новинарски избрани суд) и иримена ироииса грађ. иарничног иостуика. Уредбом од 25-1Х-1926 год. са изменама и допунама од 28-111-1928 год. а на основу овлашћења датог у чл. 94 зак. о штампи, установљен је новинарски избрани суд. Овај је суд специјална врста изванредних избраних судова предвиђених ради пресуђења спорова, који потичу из намештеничких односа између новинара и власника предузећа. Обранички суд је у својим функцијама задржан у смислу чл. 4 бр. 10 уводног закона за грађ. парнич. поступак, који постоји у свима већим местима, где излазевише листова. Доношење одлука по споровима бива у већу од 3 судије, чији континуитет одржава претседник, кога из редова редовних судија именује за три године Министар правде, док дзојицу избраних судија именују у сваком поједином случају новинар и власник листа, који су у спору. Тужба се подноси претседнику Обраничког суда, који у року од пет дана по пријему тужбе, позива обе стране да именују своје обранике. Не учини ли се то у року од 12 дана, обранике именује сам претседник у року од 8 дана. Правни лек се не може изјавити на пресуду донету од Обраничког суда. Она је дакле извршна одмах по проглашењу. Установе горње уредбе односе се на оне намештенике новинарских предузећа, који стварају садржај листова текстом, извештавањем, сликама, а намештеници су стално, док им је новинарство стално занимање, јер из прихода истог живе. Права и дужности новинара и власника иредузећа. —Права и дужности уговорача, регулисана су у §§ 2—12 поменуте уредбе, те у случају прекршаја „службовног уговора", — склопљеног између власника листа или новинара, или пак самих прописа уредбе ако поменутог уговора нема, спор има расправити Обранички суд по тужби уговорача, или ако уговора нема по тужби власника листа или новинара. Приликом ступања новинара на посао код новинарског предузећа, мора власник истога предузећа ззкључити т.зв. „службени уговор", који рађа за обе стране права и дужности. Овим се