Бранич

118

„Б Р А Н И Ч"

же видети да има право на отказ, или ако нема уговореног рока да је отказ учинио у обичајеном року. У таквом случају непотребан је и приговор и призив и ревизија и све остале процедуре садањег порабног поступка. Једино ако би онај коме је отказ учињен имао пуноважну писмену исправу да закуп није истекао и да рок за отказ није приспео, могао би у једном року најдужем од три дана да поднесе свој приговор с тим да се и о том приговору има да одлучи у најкраћем року, а најкасније до дана за када је отказ учињен. Против те одлуке не треба да има никакав правни лек, дакле место три инстанције — једна. Остало би само да се реши да ли би овакве отказе по овом кратком поступку требало вршити преко среског суда или полицијске власти.

Душан П. Мишић, судија Среског суда за град Београд. ПОГРЕШНО РАЗУМЕВАЊЕ УСТАНОВЕ СМЕТАЊЕ ПОСЕДА — § 548 Г. П. П. У тужби је било претстављено, да је тужилац био купио непокретно имање у 1928 год. од туженога и да је све до 1934 год. ово имање уживао као сваки сопственик, издавајући под закуп зграду која се ту налазила. Те године, августа месеца, тужени је неком лицу издао ову кућу и тим начином спречио га је у мирном искоришћавању свога имања. На овај је начин, како тужба каже, тужилац био узнемирен од стране туженога у државини и молио је суд да донесе коначан закључак којим би се констатовала ова чињеница. Срески суд је одбио тужиоца а и окружни суд је стао на: исто гледиште. Пресуда срескога суда гласила је, у разлозима овако: ....„да нема сметања поседа између тужиоца и туженога« Ако би се чак и узело да је тужени уселио неког (новог) закупца — ту, ипак, нема сметања поседа од стране туженога, пошто, у ствари, нов закупац омета миран посед тужиоцу а не тужени. Да ли би овде било какво друго грађанско питање или какво правилно дело — у то се суд, у овом спору, није упуштао., Најзад, из свих поднетих доказа, суд је стекао уверење, да је тужилац имао последњу државину — било је то оспорено од тужене стране на рочишту, према томе, навод тужене стране да тужилац није имао државину августа 1934 год. неоснован је, јер је тужилац показао талоне признаница о кирији из 1930, 1931, 1932, 1933, 1934 год., рачун за воду бр који гласи на његз — тужиоца — и примљене уговоре о закупу које је он закључивао са закупцима као и једну признаницу о капари — чиме је доказао своју државину. Са ових разлога суд је нашао да може донети сорњу одлуку."-