Бранич

134

„Б Р А Н И Ч*

1932 а умрла је пре 17-1У-1934 год. (тачан датум није познат), дакле, у току самог поступка; а пре усменог претреса, који је био одређен на дан 26 априла 1934 године. Према овоме смрћу Д. право на предлог прешло је на њене наследнике, побројане у § 87/11 кз. а који су ово право могли користити у року од 3 месеца, рачунајући од дана смрти Д. Пошто је Д. умрла пре 17-1У-1934 год. а Срески суд у Лебану своје решење о обустави поступка у смислу § 379 ксп. донео је 15-Х1-1934 год. то је прошло више од три месеца те је утрнуло право на гоњење.С обзиром на горње предлажем да Касациони суд у смислу § 357 Зак. о с.к.п. по одржаном јавном претресу изволи пресудом изрећи да је решењем Окружог суда у Лесковцу Бр. Ж. 94/34. од 5 марта 1935 год. повређен закон у пропису § 87/11 к.з.". После одржаног јавног претреса, Касациони суд у Београду пресудом својом од 23 новембра 1935 год. Кре 1465, констатовао је да је Окружни суд у Лесковцу, горњим својим решењем, повредио закон у пропису § 87 од. II кр. зак, усвајајући у свему напред изнете разлоге Врховног државног тужиоца. —

Ако суд ирема резулшашу доказног поступка, ушврди постојање умшиљаја или нехата аошребног за примену једног ирописа Кривичног законика онда се према таквом резулшату по § 301 кси. може уаустити и у оцену иишања, да ли услед шакве кривице оишуженикове треба унишшиши неки иравни посао. (Пресуда Касационог суда у Београду од 13 септембра 1935 године, Кре 828/35). Пресудом Окружног суда за град Београд КЗП. 446/34 од 6 новембра 1934 год. оптуженици Р. Ж., Ђ. Т. и А. Ф. на основу § 280 ксп. ослобођени су од оптужбе: да су 21 априла 1931 год. као одборници општине града Београда издали Т. Т. јемство на основу личног сазнања, да исти ужива као својину више од 30 година непрекидно и несметано непокретно имање у Генерала Хорватовића ул. 6 (пређе Веселинова ул. 6) и имања у Генерала Хорватовића ул. 2 на углу Престолонаследника Петра улице, на основу којег јемства је Општински суд издао Т. Т. уверење о државини А.Бр. 10553 и А.бр. 10554 од 8 маја 1931 год., ма да су исти знали да ово имање не припада именованом Т. — дакле, да су извршили злочин из § 218 кз. Овакву је пресуду Окружни суд донео га разлога, што код оптужених није било умишљаја. Истом пресудом је суд, примењујући § 301 ксп. предња уверења Општине града Београда огласио за ништавна. Противу овакве прачоснажне пресуде Окружног суда за град Београд, Врховни државни тужилац у Београду, поднео је захтев за заштиту закона истичући да је истом пресудом повређен формални закон у § 301 ксп. После одржаног јавног претреса Касациоии суд у Београду пресудом својом од 13 септембра 1935 год. Кре 828 уважио је горњи захтев за заштиту закона са разлога: „По § 301 ксп. пресудом суд може потпуно или делимично уништити какав правни посао или однос ако је исти настао кривицом оптуженика, која се може утврдити подацима доказног поступка. Претпоставка за овај уништај јесте оглашавање оптуженика кривим. Закон не дозвољава суду да се упушта у расправу питања која немају везе са кривицом у смислу кривичног законика, сем прејудицијалних питања § 4 од. I ксп. и да та питања засебно расправља, већ напротив расправљање ових питања, подређује резултатима доказа спроведених ради утврђивања кривичне одговорности оптуженикове. Стога ако суд нађе, да није доказан онај степен кривице који закон тражи да би се према извесном лицу могла примеиити санкција једног прописа кривичног закона, он се не може после тога упуштати у испитивање питања да ли постоји таква кривица, која је довољна за уништај неког правног однсса. Тако, ако суд нађе да у извесном конкретном случају не постоји умишљај потребан за кривичну кажњивост оптуженика, он се неће упуштати у оцену питања да ли постоји неки други степен кривице релевантан за примену санкције из неког другог правног домена. Таквим поступком суд би изашао из своје надлежности јер би се упуштао у расправу питања, чија оцена није потребна за решавање предмета оптужбе. На против, ако суд резултатима доказног поступка утврди постојање умишљаја или нехата, потребног за примену једног прописа кривичног законика, онда се према § 301 ксп. на освову таквог резултата кривичног поступка може упустити у оцену питања, да ли услед такве кривице оптуженикове треба уништити