Бранич

ПРИКАЗИ 143

лостулате свакодневно постављамо, не може бити код нас реалисана док управу земље не преузму правници који су школовани у идејама јавнога права и који су још у школи научили које норме и како имају да примењују. Они ће се, тек тада, у својој делатности, више ослањати на правне прописе и правна начела, а мање обзирати на жеље и тенденције претпостављених и упливних". То мишљење у потпуности усвајамо. Ово је дело посвећено г. Др. Ђорђу Тасићу, професору Београдског Универзитета. Др. Тихомир Василевић : Условна осуда. Историјат установе и си^тематско излагање материје с обзиром на југословенско и инострано законодавство. — Докторска дисертација. ■— Мостар, 1935. Стр. 280. Издање пишчево. (Лахиницом). Наш вредни сарадник г. Др. Тих. Васиљевић објавио је горње дело које је његова докторска дисертација, у брижљивој техничкој опреми у пркос тешкоћама са којима је се борио у Мостару. Оно доприноси расветљењу питањаусловне осуде, која је, као свака новина код нас, интересовала наше правничке кругове и о којој још све није речено. Сам проблем условне осуде ванредно је интересантан за оног кога проблеми из крив. права занимају. Он пружа правнику разноврсне могућности и решења, нарочито ако је изучавање на упоредној бази. Г. Др. Васиљевић пришао је овом проблему са свим потребним обзирима и пажњом. У проблем је ушао свестрано и дубоко. Нарочито је интересантна и за препоруку систематика нишчевих излагања. У проблем се улази кроз разне кривично-правне школе и кроз појам индивидуализације казне. Кад нас је упознао са предусловима за условну осуду, писац је изложио правну природу условне осуде, системе англо-американски, францускобелгиски и југословенски, да даље одбије све примедбе упућене условној осуди па да затим уђе директно у сам проблем: домен примене условне осуде, изучавајући ову осуду у односу на кривца, на крив. дела и на казну. Ту је тежиште дела. Затим, као акцесоријум главном: процесно правна питање код изрицања условне осуде, период пробе и дејство условне осуде за време и по завршетку лериода пробе. Писац је употребио веома велику правну литературу при изради свога дела, консултовао изворе а нарочито југословенску правну књижевност која је прилична по истакнутом питању. Г. Др. Васиљгвић је оптимистички расположен према условној осуди. Ми смо међутим поилиино резервисани кад је у питању условна осуда. Њено дејство биће ефнкасније ако се много не злоупотребљава и не шири без потребе и изван слова закона. Онај први талас усхићења је прошао. Судови више нису онако либерални и широкогруди кад треба ову институцију примењивати. Услов-. на осуда постаје обичан институт кривичног права што у осталом никад није престајала бити. Али то не искључује интересовање за ову осуду и прилог г. Др. Васиљевића овој области права, као веома озбиљан, документован и либералан, мора бити обележен у нашој правној књижевности са пажњом и симпатијама са којима иначе сви објективни правници прате све написе г. Др. Васиљевића. Враговић—Милановић: Рјешења Стола седморице и Стола седморице, одељења Б. у грађанско-правним стварима. Свеска I. (решења бр. 1.—312.). Загреб, 1936. Наклада Лугословенске штампе Д. Д. Стр. 418. (Латиницом). Док код нас немамо систематски објављених збирки одлука Београдског Касационог суда од смрти Србислава Ковачевића и збирки г. Тихомира Ивановићач Др. Никешића, загребачки правници издају збирке одлука Стола седморице већ дуже времена и непрекидно, чинећи тиме велику услугу свима правницима. Овога пута, на истом послу, већ познати скупљачи одлука Стола седморице г.г. Др.. Алекса Враговић и Љуба Милановић, помогнути од Југословенске штампе Д. Д. и Југословенског накладног Д. Д. „Обнова" из Загреба, издали су 312 одлука овог највишег суда у Загребу и то Стола седморице 160 а Стола седморице одељења Б. 152 одлуке. Одлуке су из грађанско-правне материје и обухватају како материјално тако и процесно и ванпарнично приватно право. Међу њима да поменемо одлуке бр. 307 (О правној природи уложне књижице), 14 (О адвокатској награди), 296 (О психичким мукама као основу за накнаду штете), 109 (Извршења противу државе), 67, 92, 111, 182, 213, 296, (О одговорности жељезница