Бранич

144

„Б Р А Н И Ч"

и у опште о одговорности за накнаду штете), 49, 139, 284, 287 (Брачно право),, 140, 141, 144, 145, 146, 147, 148, 152, 158, 159, 215, 246, 2оО, 267, 275, 288 (Ревизиони рекурси), 146, 147, 174, 197, 211, 303, 305 (Недовољност или осуство призивних и ревизионих предлога) и т. д. Збирка садржи четири веома савесно израђена регистра: систематски, законски, стварни и хронолошки. Ми би збирци имали да приметимо, да мислимо, да је појам „одлука" шири од појма „решење" или „рјешидба", па би збирку назвали збирком одлука. Одлуке не би хронолошки ређали у збирци, већ по материјама, Трудили би се да што пре објавимо најновије одлуке — одлука Стола седморице из 1935. год. има само 16, а из 1934. год. само 5, док одлука Стола седморице одељења Б. има само из 1931. и 1932. год. Најзад, никако се не можемо да помиримо са одлукама без коментара. Ове одлуке два загребачка одељења „једног једииственог" Југословенског Касационог суда, који нема изгледа да ће се скоро установити на велику несрећу нашег изједначеног законодавства и нас који правду тражимо од шест потпуно независних „одељења" Касационог суда, дају нам слику о језику употребљеном у тим одлукама, који се знатно разликују према томе да ли је одлука Стола седморице, где је куријални стил још прилично у милости, или је одлука Стола седморице одељења Б., где се суди за две бивше аустриске покрајине Словенију и Далмацију — где је задржан језик у судовима приближно оном језику којим говоре парничари. Др. Видан О. Благоквик, адвокат.

ВБЛЕШКБ Процес Велчева и другова Поводом пресуде софијског Војног суда изречене по оптужењу г. Дамјана Велчева и другова, а којом су г. г. Дамјан Велчев и Кирил Станчев осуђени на смрт вешањем, Југословенско-бугарска лига повела јеакцију за помиловање осуђених на смрт. У заједници са четрдесет југословенских слободних организација Лига је упутила апел претседнику владе и

министру спољних послова Краљевинс Бугарске г. Др. Георгију Кјосеиванову молећи га, да у име опште човечанских мотива а посебице у интересу зближења и споразума југословенско-бугарског, предложи Круни Краљевине Бугарске да се осуђени на смрт помилују. Схватајући важност овога братског апела, исти је, поред осталих Комора и Савеза Комора, потписала и Адвокатска Комора у Београду.

САДРЖАЈ ПРАВНИЖ ЧАСОПИСА Б р а н и ч ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. А р х и в за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета, Уредник Др. Михајло Илић. Садржај Бр. 2. Књ. ХХХН, (Х1ЛХ.) за фебр. 1936 године: Др. Драг. Аранђеловића: Пре тридесет година—Чланци: Ђорђо Дел Векио: Ното јипсИсиб и недовољност права као животног правила; Др. Милан Шкерљ: Резерве у женевским конвеицијама о меници и чеку (крај); Иван Д. Петковић: Егзекватура италијаских пресуда (I); Дионисије Продановић: Стављање под суд и оптужница по Закону о штампи; Стеван Д. Живадиновић: О прописима Срп. Грађ. законика који одређују наследна права деце позакоњене милошћу владаоца, Правна политика: Др. Тома Павловић: Измена текста меничног бланкета.—Хронике: Административна од Милана К. Ивановића; Судска од БудимираПлакаловића, Душана П. Мишића, Андрије Р. Лакића, Милована Р. Крџића и Јована Д. Смиљанића. — И.т.д,