Бранич

156

„Б Р А Н И Ч"

је у врло широкој мери предвиђена у законику и то како на страни активног тако и на страни пасивног субјекта облигационог односа. Не само да тражбина може бити уступљена већ и дуг може бити примљен од стране трећег лица а да се тиме његова природа не промени само ако поверилац на то пристаје. У случају пријема дуга средства обезбеђења остају и даље ако заинтересована лица, јемац и власник залоге, на то пристају. Дужничћа и поберилачћа доцња. — Дужник пада у доцњу ако не изврши своју обавезу о року одређеном уговором или законом а ако рок није одређен у одговарајућем размаку времена после опомене повериоца. Формалан позив на испуњење обавезе није неопходан. Просто задоцњење које би наступило према околностима случаја, околностима за које дужник није одговоран, не ствара доцњу и не повлачи никакву одговорност изузев случаја новчаних дугова, код којих одоцњење у плаћању обавезује дужника на плаћање мораторних интереса чак када услед тога није за повериоца наступила никаква штета. У свему другом последице дужничке доцње и неизвршења обавеза уопште не показују неких нарочитих разлика од стања францускога права изузев последица неизвршења двостраних уговора, последица које су регулисане слично прописима немачког и аустријског новелираног грађанског законика и које се одликују већом дакоћом друге стране да раскине уговор. Поверилац долази у доцњу кад одбије без оправданих разога да прими испуњење облигације, кад одбије да изврши акта без којих испуњење не може бити учињено или ако се унапред изјасни да неће примити испуњење. Последица поверилачке доцње састоји се не само у праву дужника да се ослободи своје обавезе путем судског депозита, већ и у обавези повериоца да накнади сву штету проузроковану дужнику својом доцњом. Овај пропис не оснива се ни у ком случају на кривици повериоца, јер је он слободан да се користи својим правом и не може бити присилним путем на то натеран. Али одбијајући пријем исплате, он дела на свој ризик и опасност те отуда мора да трпи и све последице. Као последица правила да је поверилац који се налази у доцњи обавезан да накнади штету, проистиче а {огНоп да ризик ствари прелази на његову страну, да он мора накнадити дужнику све трошкове који би настали услед доцње, да не може захтевати мораторне интересе и да не може, код двостраних уговора, истицати према дужнику приговор неједновременог испуњења. Престанаћ облигационих односа. — Прописи који се односе на исплату одговарају већ раније утврђеним традиционалним правилима и ја ћу се ограничити само на то да нагласим да је начин исплате новчаних дугова регулисан као у францускоиталијанскоме пројекту облигационог права (од 1927 године). Посебно у овим прописима проглашен је принцип номинализма, слобода уговарања у страноме новцу са могућношћу, у колико не постоји супротно изражена воља страиака, да се дуг плати у пољској монети, одговорност дужника који се налази у доцњи за курсну разлику између дана приспелости и дана плаћања, пуноважност златне клаузуле како у погледу облигационих