Бранич

НОВИ ПОЉСКИ ЗАКОНИК О ОБЛИГАЦИОНОМ ПРАВУ

157

односа који гласе на пољску валуту тако и облигација гласећих на страну валуту. Нажалост ова лепа конструкција промењена је декретом Претседника републике, који је издат седам дана после ступања на снагу законика о облигационом праву, и то тако да је знатно ограничена слобода уговарања у страноме новцу а проглашена ништавом клаузула ефективног плаћања у страноЈ валути ако је место исплате у Пољској. Према прописима овога декрета златна клаузула има важности само ако је дуг изражен у Пољској валути или ако законодавство земље, на чију валуту дуг гласи, признаје њену важност. У ова два случаја дужник се може ослободити своје обавезе плаћајући у пољскоме новцу према златноме курсу и то оном који је свакога месеца одређиван од стране Министра финансија. Утицај промењених околности, међу начинима престанка облигација, претставља једну законодавну новост. Ма да наука признаје, већ од Виншајд-а, овај утицај и труди се да га оправда ■путем разних конструкција (в. теорију предвидљивости, теорију проширења појма немогућности извршења и на случајеве сувише тешких извршења, теорију клаузуле геђиз з1с з^апИћиз, теорију иепредвиђености, теорију злоупотребе права), ма да јуриспруденција покушава, нарочито од светскога рата, да разним срествима притекне у помоћ дужницима или повериоцима којима прети пропаст у случају стриктног извршења облигационог односа онда када су околности битно промењене, законици, чак и они најскорији, не садржавају никакав текст о овоме питању да не би уздрмали принцип: рас!а зип1 зегуапсЈа и смањили сигурност правлога саобраћаја. Међутим, пољски законодавац је сматрао да је овакво држање слично држању ноја који крије своју главу у песак да не би видео истину и да би оно било супротно основ«ом принципу проглашено овим закоником да се облигације имају извршивати савесно, т. ј. сходно захтевима доброга саобраћаја. Није ли боље и паметније, уместо да се судија сам извлачи из неприлике у коју би могао да дође при оваквим околностима, дати му какве директиве које би га могле водити кроз маглу и које би биле способне да га сачувају од злоупотребе власти? Инспиришући се овим идејама, законик отворено допушта судији да измени садржај или чак и да поништи известан облигациони однос због промене околности, али му у том погледу ставља и многобројна ограничења: 1) Промена околности мора бити проузрокована каквим изванредним догађајима као што су рат, епидемија, сасвим рђава жетва или друге природне непогоде; 2) Као последица ових промена извршење треба да се појаљујекао изузетно тешко за дужника или да претставља било за коју страну (дужника или повериоца) могућност прекомерне штете; 3) Неопходно је да странке нису могле предвидети наступање ових околности већ при самом закључењу уговора; 4) Судија може у оваквим случајевима допустити само оне измене које налаже идеја савесности; и 5) Одлуку ће донети судија тек пошто буле одмерио интересе обеју страна. Судија не мора увек донети одлуку о ослобођењу дужника или о раскиду уговора, као што је то према теорији претеране тешкоће при извршењу, већ он може