Бранич

162

„Б Р А Н И Ч"

живота манифестује се не само у посебним прописима о регулисању појединих уговора, него и у следећим правилима: 1°) Тако је законик позајмио од законодавства најмодерније институције, као што су пријем дуга и апстрактна асигнација, које имају за главни циљ да олакшају правни саобраћај али је он уз то регулисао још и многе друге институције које играју значајну улогу у практичноме животу а о којима савремени законици немају готово никаквих прописа, као што су реглмани, уговори по пристанку, колективни уговори, обећање на закључење извеснога правнога посла, неправилни депозит, куртажа, уговор о доживотном издржавању. 2°) Законик често ослобађа странке да се за постизање извеснога резултата обраћају суду, резултата чије је наступање, у најстаријим законицима, зависило од претходне судске одлуке. Заблуда, превара, претња, прекомерно искоришћавање не намећу нужно и судски захтев за наступање њихових последица. Довољно је да лице на чију се штету јављају ове мане, да би се ослободила последица своје изјаве воље, обавести другу страну, у једном доста кратком року (година дана), да се оно не сматра више везано уговором. Слична изјава је исто тако довољна да би се ослободило узајамнога уговора у случају неизвршења од стране другога сауговарача или, као што закон предвиђа у погледу уговора о закупу, најму, предузећу, ортаклуку, да би се једно лице ослободило обавезе из таквога уговора због околности било које закон изрично као такве предвиђа било због оправданих разлога уопште. Исти систем важи и у колико је у питању раскид купопродајног уговора у случају евикције или фактичких мана ствари. У свима овим случајевима, разумљиво, странка која спори постојање ове могућности на страни другог сауговорача да се он користи каквом маном изјаве воље или да се ослободи уговорне обавезе, може покренути спор да би се дошло до судске пресуде која би или потврђивала важност учињене изјаве или осуђивала другу страну на испуњење обавезе. Сви ови прописи, које сам ја изложио са различитих тачака гледишта, не претендују, осим неких детаља, на оригиналност и позајмљени су из законика који су до сада важили у Пољској, швајцарског закона о облигационом праву и француско-италијанског пројекта. Али, у колико је мени познато, ни у једном од ових законодавстава они се не појављују у тако потпуној форми. Могло би се помислити да све ово личи каткада на казуистику и да би се исти резултат могао постићи путем неколико основних прописа, као што је то случај, у погледу важности моралних правила, са чл. 6, 1134 и 1382 француског грађанског законика. Међутим за пољски законик о облигационом праву ова је опширност била неопходна, када се има у виду чињеница да су законици који су до сада важили у Пољској, више или мање строги, нарочито у погледу питања да ли се предоминантност има дати правилу рас!а зип1: зегуапда и уо1епИ попШтшпа или пак правилу шз ез! агз ћош е! ае^ш. Законик се, у принципу, изјаснио за ово друго правило, али се ®н труди да, путем специјалних услова, да такав правац и такво поље примене који га