Бранич
ПОСТАВЉАЊЕ ПРОБЛЕМА итд.
163
н е би учинили опасним по сигурност правнога саобраћаја. Законик тражи један средњи пут између система пунога поверења у мудрост судије, система који му даје сувише велику дискрециону власт и система претеранога неповерења, система који тежи да сведе улогу судије на просту примену закона у случајевима лредвиђеним законодавцем. Превео са францускога Д-р. Борислав Т. Благојепик.
Бор. А. Милојковић, адвокат — Београд. ПОСТАВЉАЊЕ ПРОБЛЕМА ЈЕДНОГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРОЦЕСНОГ ПРАВА. Ошити иоглед на схватање једног иравног иостуика у међународним сиоровима*). Из масе правних принципа који су данас груписани под заједничким именом „Међународно јавно право", крајње је време да се издвоји све оно што је процесно-правне природе, тако да би тамо остало само оно што је материјално-правно. Ово кажемо зато што и ова страна правне науке, међународно јавно право, најзад заслужује признање потпунога права, које да би било потпуно, као што су на пр. потпуне гране грађанског и кривичног права, мора нужно бити подељено на две одвојено изразите групе: материјалну и формалну. Под досадашњим именом међународног јавног права до сада је се подразумевало: и међународно-јавно материјално право и међународно процесно право 1 ). Свако од ове две гране права треба обрађивати засебно, :и пошто је нарочито данас процесно право у опште важније у стварном животу од права материјалног из тога излази: да је од првокласне важности радити на његовом усавршењу, борећи се тиме у исто време и за његово признање. Нарочито два важна разлога војују за то, да се грана међународног процесног права обради оделито од материјалног права, као засебно право. Први разлог јесте она практична корист коју за живот у опште има једно признато формално и јасно изражено (процесно) право, а други разлог лежи у оној разноликости (или боље: разнородности) принципа који инспиришу свако од ова два права, а којима се посматраним као две оделите групе не може одрећи научни карактер. Ако наука о међународном процесном праву до сада није постојала, то не треба да значи: да принципи тога права уопште
*) Ова расправа јесте један фрагменат из дела „ОгоН 1п(егпаНопа1 ргосеззие1" које писац донршава за штампу на француском језику. Идејни наставак мисли овде изложених налази се у Чланку „Интернационално право једно и недељиво како у погледу материјалном тако и у погледу формалном", — у Правној Мисли , који треба да изиђе. 1 ) „Епитет" јавно право није потребно додати вмеиу међународног процесног шрава, јер је свако процесно право јавно.