Бранич

182

,Б Р А Н И Ч"

зању рада код судских и иследних власти од 22 јуна 1921 год. и судски поступак лред општинским судовима за то време је онај из главе 1 Грађ. суд. поступка од 1865 год. За исто време важи и даље пропис § 5 тач. 4 Закона о увођењу среских и окружних судова о правним лековима с тим да и судови правних лекова поступају по старом поступку. По § 22 Бр. 3 под (2) Финансијског закона за 1934/35 год. ова одлука је обавезна за судове. Један примерак ове одлуке доставити Р. Министру правде а препис исте послати Државној штампарији ради штампања у „Службеним нсвинама". Ову одлуку увесги у књигу Начелних одлука. Из опште седнице Касационог суда у Београду 25 децембра 1935 год. у Београду. Саопштио Тих. М. Ивановић, секретар Касационог суда у Београду,

За расираву сиорова о праву на деобу, на основу раскидног услова, надлежан /е Окружни, а не Срески суд. (Решење Касационог суда у Београду од 30 августа 1935 год. Р. 733/35). По предмету спора В. Ј. против А. Л., оба из Церова, због права на деобу, Окружни суд у Пироту одбио је од себе надлежност да решава по овом предмету позивајући се при том на § 22 Финанс. закона за 1934/35 годину и због тога 16-У-1935 упутио је акта Среском суду на надлежност. Пиротски Срески суд одбио је такође од себе надлежност за извиђање и нресуђивање овога спора, а са разлога, што „за пресуђивање није надлежан с обзиром на § 5 зак. о установљењу срес. и окруж. судова. Према § 22 ст. II Финансиск. зак. за 1934/35 г. Срески судови су надлежни за решавање свих случајева предвиђених §§ 434—448 гр.с.п. од 1865 год. у вези чл. 29 и 30 уредбе о убрзању рада, али у овом конкретном случају тужбом се не тражи да судреши, дали има места саставу изборног суда, или не, већ тужба тражи да се пресуди, да тужилац има права на деобу путем изборног суда. За пресуђење овог спора надлежан је Окружни суд према § 7 ст. I тач. III зак. о установљењу среских и окр. судова из чл. 39 тач. I уводног закона за нови закон о суд. пост. у грађанским парницама. ." Срески суд, достављајући сва акта овога спора молио је Касациони суд да својим мишљењем расправи овај сукоб надлежности, Касациони суд на основу § 8 закона о свом устројству по расмотрењу аката овога спора, заједно са разлозима Окружног и Среског суда због чега од себе одбијају надлежност, нашао је: Да је за расираву овог саора надлежан Окружни суд у Пироту, и шо са разлога: Кад се спор води о ираву на деобу, а који је наступ«о на основу раскидног услова, а не само о томе да ли је избрани суд као такав надлежан да расправи питања о деоби на коју би право тужиоца било несумњиво, онда овде може бити речи само о редовном спору по прописима гр. суд. поступка, а не о спору из чл. 29 уредбе о убрзању рада у вези са § 22 финанс. зак. за 1934/35 год. Према томе за суђење овог спора надлежан је Окружни суд, а не Срески суд. Околност да је закључком иризивног суда укинуша, као ништава, иресуда ирвог суда, а није исшовремено одбачена и шужба, не ствара разлог за рекурс из § 613 т. 2 грађ. иарн. иосш. (Закључак Касационог суда у Београду од 4 октобра 1935 год. Рек. 315). У правној ствари тужиоца Ж. В. против малолетних Б. и М. и др., ради поништаја тестамента, Окружни суд у Смедереву у нејавној седници од 27 новембра 1934 год. По 543/5/34, дс.нео је пресуду због пропуштања, којом је пресудио да тестаменат пок. Б. В. осим њиве у „Шипку" и у „Шуми" нема законске важности, са разлога: „Пошто тужени у датом им року на првом рочишту од 26 октобра 1934 год. одговор на тужбу нису поднели, а тужитељ је ставио предлог ради доношења пресуде због пропуштања, — Суд је донео у смислу петита тужбе а на основу § 494 гр. сп. пресуду као у диспозитиву смаграјући, да за доношење пресуде због пропуштања не стоје препреке из § 498 гр. сп.