Бранич

СУДСКА ПРАКСА

183

По призиву туженика М. Апелациони суд у Београду, закључком својим „од 27 новембра 1934 год. По 543/5/34, укинуо је пресуду Окружног суда у колико се иста односи на тужене малолетнике Б. и М. и цео поступак према њима огласио за ништаван, са разлога: „Да пресуда првог суда у колико се иста односи на тужене малолетнике ле може по закону опстати, пошто исти у овоме спору нису били правно заступани те се иста по званичној дужности има укинути и цео поступак у см. § 571 т. 5 грађ. пар. пост. има се огласити за ништаван јер је било потребно да срески суд као старатељски изда туженоме М. формално одобрење, да може у овоме спор-у, у коме се он појављује као тужена страна, заступати своју децу а тужене малолетнике: Б. и М." По рекурсу тужилачке стране, Касациони суд у Београду закључком својим од 18 марта 1935 год. Рек. 315 одбацио је рекурс тужитеља као недопуштен са разлога... „Заступник тужитеља у свом рекурсу побија закључак Београдског апелационог суда, донет у призивном поступку, којим је укинута као ништава пресуда суда првог степена, уколико се односи на малол. туженике Б. и М. и спорна ствар у колико се односи на ове туженике враћена суду првог степена на поновну расправу. По § 613 гр.п.п. рекурс против закључака призивног суда у призивном поступку допуштен је само у изузетним у овом зак. пропису лимитативно побројаним случајевима. Рекурент у свом рекурсу не наводи ни један од случајева из § 613 гр.п.п. Околност да је побијаним закључком укинута као ништава лресуда суда првог степена не ствара разлог за рекурс нз § 613 т. 2 гр.п.п. јер овим закључком није истовремено одбачена и тужба тужитељева. Па како овде не може стајати ни случај из т. 1 и 3 § 613 гр.п.п. то је и овај рекурс недопуштен". Суд код кога се води главна аарница, надлежан је да узме у аосшупак и тужбу главног мешача и да по истој донесе своју одлуку. ('Закључак Касационог суда у Београду III веће, од 30 октобра 1935 год, Р. 820). У правној ствари С. М. и осгалих противу Б. М. и др. због раскида и •поништаја уговора, — поводом појављеног сукоба о надлежности за решење горњег спора између Окружног суда у Штипу и Трговачког суда у Београду, — Касациони суд у Београду закључком својим од 30 октобра 1935 год. Р. 820, нашао је, да је за извиђање и пресуђење ове ГЈравне ствари надлежан Трговачки суд у Београду, са разлога: „Решавајући поводом појављеног и негативног сукоба надлежности између Трговачког суда у Београду и Окружног суда у Штипу, Касациони суд је нашао: да је Трговачки суд у Београду погрешно одбио надлежност за пресуђење овога спора и ствар упутио Окружном суду у Штипу као надлежном за пресуђење истога, са разлога: Што се из тужбе По Бр. 6068 види, да су тужиоци Стојмен, Ђорђе, Маринко и Доне заједно тужили парничаре М. и Кнола за раскид и поништај уговора, око чијег се извршења они споре пред Трговачким судом по коме спору је Трговачки суд већ донео своју пресуду По 4058|34-9 која није постала правноснажна. Па како је овој тужби предмет раскид и уништај уговора, закљученог између тужиоца Стојмева, Ђорђа, Маринка и Дона с једне стране и сатуженога М. с друге стране, — потврђен код Начелника среза Радовишког лод бр. 11717]29 о продаји дубеће и лежеће горе у планини Пљачкавици, а из списка овог предмета, а наиме из пресуде Трговачког суда По 4048 — донете по првом спору, види се, да се парничари првог спора М. и К. споре око извршења уговора, између њих закљученог о куповини и продаји, потврђеног код Среског суда за град Београд под бр. 1242 од 12|VI 933 год., из чије садржине излази, да је исти закључен на основу првог уговора закљученог између горњих тужилаца и сатуженика М„ на коме се базира и из којега проистиче, да се овде појављује случај главног мешања—• главне интервенције из § 91 и 117 гр. п. п., пошто право, које интервенциони тужилац тврди да има по напред цитираном уговору — чији се раскид тражи, искључиво је право главног тужиоца М., које се такође оснива на овом уговору — то је идентитет оба спора, као услов ~за главну интервенцију из § 91 и 117 гр. п. п.. овде утврђен, јер је у оба случаја предмет један исти уговор. С тога је жогрешно нахођење Трговачког