Бранич

184

„Б Р АН И Ч«

суда, да је у конкретном случају право главног умешача у основи различито од права главног тужиоца М., када се из нзпред изложеног види, да гл. тужилац М, све своје право доводи од главног умешача, а на основу поменутог уговора. Како пак у смислу горњих законских прописа, главни умешач односно треће лице, које за с.ебе тражи у целини или од чести ствар или право, о коме између других лица већ тече парница, може обе парничне странке заједнички тужити, све док се главна парница правноснажном одлуком не сврши, и тужбу подићи код истог суда, код кога се главна парница води, и како се пред Трговачким судом у Београду већ расправља главни спор измеђ^ М. и К., који није окончан правноснажном одлуком, те је Трговачки суд према горњим прописима био дужан, да узме у поступак и тужбу главог умешача — тужиоца Стојмена, Ђорђа, Маринка и Дона — који се у овај спор мешају, и да по истој своју одлуку донесе." Надлежносш трговачког суда не опредељује се према сиособности лица за меничну обавезу, већ по томе да ли је ирати посао који се тужбом шражи, шрговачки посао. (Одлука II већа Касационог суда у Београду од 18 октобра 1935. год. Рек. 523). О. Т. Б. правдајући забрану, тражила је да се по кратком поступку осуде Р. Ђ. и остали на плаћење 1.800 — дин. главног меничног дуга са 12 1 'ј а , год. интереса од 10. новембра 1928 год. до наплате. За доказ обавезе дужника поднео је меницу у овереном препису Трговачки суд у Београду, решењем својим од 16 јануара 1929 год. Бр„ 93014, осудио је дужника М. Ђ., М, М. Ђ. и М. Ђ. на солидарно плаћање горњег дуга, а према туженима Р. Ђ. и Д. Ђ., одбио је тужилачку страну, као од тражења ненадлежном суду поднетог, са разлога: Међутим менична обавеза тужених Радисава и Драге ничим није доказана јер по §§ 77 и в. § 78 трг. зак. сељацима је одузета пасивна меничка способност и предвиђено је, да ће њихова обавеза на меници ако би је било, бити и проста грађанска а не менична обавеза. Према томе када би се менично обавезао сељак, онда у погледу истог и нема меничне обавезе, нема дакле менице а када нема менице, онда у смислу § 17 зак. о устројству Трг. суда а соп4гапо нема ни надлежности Трговачког суда. Па како су у овом случају меиични обавезници Радисав и Драга потписујући се ставили као своје занимање да су економи а међутим неможе се узети да економ не долази у ред земљорадника и да њима није законом ускраћена могућност меничних обавезивања — јер појам економ само као шири означава исто тако онога, који се ратарским послом занима и обрађивањем земље издржава себе и породицу, као што то предвиђзју §§ 77 трг. зак. и правила Министра Правде од 4. фебруара 1874. год. Бр. 354 уз т а § 471 госп., то се онда има узети, да за дужнике Радисава и Драгу и нема меничне обавезе да нема дакле менице а када ње нема не постоји ни надлежност овога суда, те се према томе тужилац има одбити од тражења осуде према туженима Радисаву и Драги као од тражења ненадлежном суду упућеног-§ 77 у вези § 78 трг. зак. По жалби тужилачке стране Касациони суд у Београду. примедбама свога II већа од 18 октобра 1935. Рек. 523. поништио је горње решење суда, са разлога : „Погрешно је суд нашао, да према меничннм обазезнмцима - туженима Радисаву и Драги, није надлежан да суди зато што су исти потписујући меницу ставили своје занимање да су економи и да због тога нема њихове меничне обавезе, нити менице. Ово с тога, што се надлежност Трговачког суда, у конкретном случају не опредељује према способностима лица за меничну обавезу, већ само по томе, да ли је правни посао, који се тужбом тражи, трговачки посао. Па како је овде у питању дуг по меници, а меница према својим својствима и наменама, издата ма између којих лица, преставља трговачки посао по § 17 тач. 6 зак. устројству Трговачког суда, — то је за расправу овог спора и према осталим дужницима-туженима Радисаву и Драги, надлежан Трговачки суд по § 16 тач. 2. пом. закона. Издавањем признанице адвокашу, о дугу за хонорар, престаје шеђи рок засшарелосши од годину дана предвиђен у пропису §928 6) грађ. зак.. већ се у шом случају има применити оишши рок застарелосши из § 928 ж) грађ.