Бранич

Год. XXIV

БРАНИЧ

Београд, мај 1936.

Број 5.

Др. Драг. Аранђеловић, проф. Универзитета — Београд. О ЗАКЉУЧЕЊУ УГОВОРА по новом пољском ЗАКОНИКУ О ОБЛИГАЦШАМА ОД 1934 ГОДИНЕ, С ОБЗИРОМ И НА ИАШ ГРАВАНСКИ ЗАКОНИК И ПРЕДОСНОВУ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВШЕ. Нови пољски законик о облигацијама интересантан је за правнике нарочито по томе што је он најновијег датума, те су у њему дошла до изражаја најмодернија схватања приватноправних теоретичара и практичара. Многи приватно правни односи, који још нису ни постојали у почетку и првој половини деветнаестог века, кад су донесени велики европски грађански законици (француски, аустријски) па и србијански од 1844 године, регулисани су исцрпно пољским законом о облигацијама, па зато ови прописи његови подстичу на упоређивање са другим грађанским законицима. Нас пак нарочито интересује како су дотичне материје регулисане у нашем, србијанском, грађанском законику и у југословенској предоснови грађанскога законика. У овом наиису приказаћемо у кратко читаоцима „Бранича" важну партију о закључењу уговора, упоређујући њене прописе са онима нашега грађанскога законика и предоснове Југословенског грађанског законика. 3 ) Напомињемо да наш судија има да

3 ) О закључењу уговора говори се у пољском законику у другом титулусу, о постанку облигација, ирви део, о изјави воље, глава четврта, о закључењу уговора. Цео је законик подељен на XVII титулуса а има 645 чланова, подељених често у параграфе. Пољски закон о облигацијама преведен је на француски у издању 1Јђгаше <ји гесиеП бЈгеу, Раш, 1935. Цена 30 француских франака. У првом тишулусу, под насловом о изворима, о природи и разним врстама облигација, говори се, у првом делу, о дељивим и недељивим облигацијама, у другом, о солидарним облигацијама, у шрећем, о алтернативним облигацијама; у другом титулусу реч је о постанку облигација: први део: о изјави воље, прва глава, оизЈави воље уопште, друга, о недостацима изјаве воље, трећа о услову, четврта о уговорима у опште, пета о закључењу уговора, шеста о споредним клаузулама (капари, о одустаници, о одустаници уз плаћање једпог износа у новцу, о конвенционалној казни, о каматама); седма о уговорима у корнст и на штету трећих лица, осма о опуномоћавању, деве-та о јавно учињеном обећању награде за неку извршену радњу, десета о тумачењу изјава воље, једанаеста о форми изјаве воље у опште; други део о постанку облигација из других извора: прва глава о вршењу послова без мандата, друга о неправедном обогаћењу, трећа о недугованим чинидбама, четврта о недозвољеиим радњама. У трећем титулусу говори се о преносу права и то у арвом делу говори се о промени повериоца, на име: глава прва о уступању тражбине, глава друга о ступању трећег лица у ирава незаинтересованог повериоца; други део о промени дужника. Чешврти тишулус садржи прописе о престанку облигација: ирви део о испуњењу облигација: прва