Бранич

232

,Б Р А Н И Ч'

Молила је да суд прекине поступак и списе достави Држ. Тужиоштву у Сиску ради отварања крив. пост. Суд је закључком одредио да се поступак по овој тужби прекине и списидоставе Држ. туж. ради отварања. крив. истраге. Услед рекурса тужилачке стране Окр. суд у Пожаревцу укинуо је закљу. чак суда у колико се односио на прекид поступка, с тим да се иоступак настав» те по изведеном доказном поступку донесе одлука прилогу тужене за прекид поступка. Суд је на предлог тужилачке странке прочитао све еписе извештаје информираних бироа трговачка писма пуномоћ. бр. 22691 од 30-У1-1930 год. Извршио је упоређење прикљученог извода из трг. књига са рачунима гледе којих је тужена напред навела да су већ једном плаћени па се сада тражи поновна наплата те је нашао ово: Фирма Д. И. која је основана 1921 год. престала је да ради углед пада под стечај. Стечај је ликвидиран поравнањем. Поравнање је извршио таст Д. И.. а он ;е своје ираво пренео на жену Д. И. Десанку И. Д, И. је као власник р.адње наставила пословање. По пуномоћју од 30-У1 бр. 22691 а чију је истинитост тужени признао Д. И. овластила је свога мужа Д. И. да може вршити све послове у радњи с тим да може обавити куповање и продају робе. Из тога пуномоћја излази да је Д. И. отпочела радњу 8-111-1930. Из Трг. писма излази да је тужени вршио кореспонденцију са тужилачком: фирмом на папиру Д. Д. И. „Моравац", а пиема су потписана по Д. Д. И. Моравцу. Извод ксји је прикључен сг.исима, оверен је од надлежне власти а гласи И. Д. Д. И. Моравац власник Д. И. Пожаревац. Све ставке потичу из раздобља после 8 111-1930. Дуговни салдо износи 9950 дин. Упоређењем спорних рачуна са< изводом установио је суд да је извод на дуговној страни осим других ставака оптерећен са трима спорним ставкама а у укупном износу од 4351 дин. а установио је и то да се на страни потражује налазе 5 ставке мимо других ставака, чији укупни збир такође износи 4351 дин. Надаље је установио суд и то да ј& рачун оптерећен а у једно и призаатза оне менице за које је тужена навела. Да су то акцепти за покриће дати од стране Димитрија И. Из рачупа се не видида ли је тачан навод тужиље, али све да је и тачан тај навод да су то акцепти Д. И. та околност нема никаквог утицаја на дуг тужене, јер гаранцију може преузети ма која трећа особа, а саме менице не утичу на салдо рачуна, јер је рачун како је већ споменуто оптерећен и признат. После овако изведеног доказног поступка мсрао је суд одбити предлог тужене о прекидању поступка, јер налази да је посреди чисто приватно правно питање те нема никаквих запрека за пресуђење. Суд је морао туженог осудити у смислу диспозитива на исплату утуженог потраживања јер је према изведеном доказном поступку јасно да је он стојао у пословном односу са туж. фирмом. Навод тужене да је робу поручно Д. И. не ослобођава тужену од обвезе док је Д. И. гласом предњег пуномоћја био овлашћен за куповање и продају робе а за рачун тужене фирме". По г.ризиву туженика Десанке Окружни суд у Пожаревцу пресудом својом од 18 априла 1935 год. Пл. 78/3/35 потврдио је пресуду Среског суда у Пожаревцу, са разлога: „По проведеној усменој призивној расправи расмотривши списе предмете заједно са нападнутом пресудом среског суда оценивши призпвне разлоге и предлоге уколико су исти у самом призиву наведени § 591 гр.пп. суд је нашао: да је пресуда среског суда правилна и на закону основана, као и то да призивни разлози не стоје, а наиме призивни навод да тужена фирма није била у пословном односу са тужилачком фирмом, већ да је Д. И. робу наручивао од тужилачке фирме у своје име и за себе неуместан је и недоказан, јер се из поднетог пуномоћија од 30 јуна 1930 год« бр. 22691 а чију је истинитост тужена страна признала, види да је тужена Д. одпочела рздњу 9 марта 1930 г. и да је овластила свога мужа Д. И. да може вршити све послове у радњи као и-куповање и продају робе. Из поднетог пак извода из трг. књига тужилачке фирме од 6 марта 1934 год. који је оверен од надлежне власти, види се да тужена сума датира из времена после 9 марта 1930 год. одн. из времена када је по напред поменутом пуномоћју тужена Д. протоколисала фирму на своје име као и то да исти гласи на фирму Д, Д. И. „Моравац" власник Д, И. Пожаревац. Исто тако из поднетих рачуна и писама види се да је тужена страна водила кореспонденцију са туж. фирмом под ознаком Д. Д. И. „Моравац" као и да су писма потписивана од стране Д. Д. И. „Моравац". Призивни навод заступника тужене стране у погледу закључка од 17-11 т. г...