Бранич

234

,Б РА Н И Ч"

из АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ЗАПИСНИК Заједничке седнице Одбора Адвокатске Коморе у Београду, Дисциплинског већа и Застуиника Коморе, одржане 29. априла 1936. год. у 18 часова у стану Адвокатске Коморе. Присутни: претседник Коморе Владимир Симић. чланови одбора: Војислав Милошевић, Трипко Жугић, Др. Јанко Олип, Др. Видан Благојевић, Милан Живадиновић, Сима Алкалај, Др. Радоје Вукчевић, Драгомир Ивковић, Лука Пешић,. Драгослав П. Ђорђевић; — претседник дисциплинског већа Стеван Вагнер, заменик претседника Радован Атанасијевић, чланови већа: Борислав Димитријевић, Бранислав Ст. Миленковић; — заступник Коморе Петар Радојковић и заменици заступника Радован Јеленић, Милан Костић и Боривоје Каменовић. Извинили се због недоласка: заменик претседника Коморе Милан Драговић, чланови одбора коморе: Др. Миленко Стојић и Љубиша Димитријевић; и заменик претседника Дисциплинског већа Драгослав Стојадиновић. Претседник Коморе Владимир Симић као сазивач отвара седницу у 18 часова и укратко објашњава шта је одбор Коморе и њега рзководило да се сазове оваква — заједничка — седница и да се на истој продискутује о важним питањима из поступка сталешког адвокатског правосуђа. Да не би који важан моменат прп усменом излагању измакао, каже да је спремио писмен реферат, који ће прочитати. Реферат претседника Симића гласи: „Дисшшлннску судску власт у оквиру аутономије адвокатског реда, установљене законом о адвокатима од 17. III. 1929. год., вриш по закону Дисциплинско веЋе када су у питању дисциплински преступи. Ово потврђују одредбе §§ 50., 60., 71., 72., 73. и 74. Закона о адвокатима, 3 А К О Н Инипнјативу за покретање дисциплинског поступка закон је признао: а.) дисциплинском већу; б.) заступнику Коморе; и в.) одбору адвокатске Коморе, (§ 71. и 72.). Покретање поступка по закону има бити у главном „по службеној дужности" — чим се за постојање дисциплинског прекршаја сазна. То сазнање може да буде неаосредно т. ј. да ма који од горњих органз сазна за такав прекршај, или пак иосредно, ако доставу, пријаву или тужбу поднесе неко треће лице. Када се узму у обзир прописи закона о адвокатима не може се извести други закључак него: Да дисциилинско веће било ио сазнању, било ио иредлогу засшуаника Коморе или одбора Коморе било ио иријави трећег лица или њиховим тужбама обавља, извиђај радње, истрагу, прешрес и суђеље по дисштлинским аресшуаним кривицама адвоката. Ово се потврђује нарочито одредбом § 75. Зак. о адв. по коме „дисциплинско веће... решава има ли се поступак прекинути, или ће се истрага њ редити и даље по закону поступити." Другим речима: када постоји сазнање, или предлог за гоњење поднет од заст. Коморе или одбора Коморе, или од приватног лица, онда по закону обусшаву извиђајног иосшуика односно даљу исшрагу може да реиш иуноважно једино дисциилинско веће. Из дужности заступника Коморе (§ 72.) да „тражи пред дисциплинским иећем, по службеној дужности истрагу и кажњење...", не може да се изведе № његово право да по једлој пријави дисциплинског дела одлучи да нема месша гоњењу. Ако налази да нема места гоњењу он по закону има то своје налажење да саопшти дисциплинском већу, које никакве одлуке не доноси пре него саслуша заступника Коморе, па ће оно у смислу § 75. донети о томе своје решен.е, Исто тако из права одбора Адвокатске коморе, да изда налог заступнику Коморе да пред дисциплинским већем по неком конкретном случају тражи истрагу и кажњење, не може се извести закључак: да одбор може одлучивати да ли стоји или не стоји дисциплински преступ, већ то питање има да одлучи дисциплинско веће. Све ово из простог разлога, што се не може чинити никаква разлика између случаја кад дисциплинско веће сазна или прими пријаву за неко дисц. делои случаја кад ово сазна заступник Коморе или одбор. Службена дужносш је за сва три органа Коморе једна и исша. И не само то, већ је циљ тих службених дужности да дисциплинско веће о таквом сазнању или пријави буде обавештено. Па када дисциплинско веће према § 71. доноси одлуку кад за дело „било