Бранич

-240

„Б РАНИ Ч"

ва, Таблице инвалиднине, Инвалидске потпоре и новчаие помоћи и Обрасце. Нарочито треба подвући веома савесно и прегледно израђене таблице за израчунавање инвалиднине, имвтлидске иотпоре и нозчане помоћи, које ће омогућити лако израчунавање и контролисање у томе да ли је се правилно израчунала кнвалида, помоћ или потпора. Г. Љубомир Хофмановић је при изради горњег Зборника уложио своје дугогодишње искуство, стручно знање и оиажањз, тако да је се у овом специјалном делу нашег законодавства тешко снаћи бсз горњег дела, које ће корисно послужити како онима које директно интересује, тако и онима који су позва.чи да инвалидско законодавство примсњују и нама — адвокатима ко]и штитимо интересе наших клијената и желико да се сви закони, а нарочито инвалидски, правилно примењују. Др. Видан О. Благојевић, адвокат. Мах Оотегаие : Е 1 и <1 е сГ е п 5 е т ђ 1 е з и г ! е с о п 4 г а { (1' а с! ћ е 5 1 о п, ТоиЈоизе, 1935. р 359. Ако данас постоји поред питања одговорности још неко питање које је сталан и неизбежан предмет, већег или мањег обима, сваке књиге из области приватнога а посебво облигационога права, онда би то могло да буде питање уговора по пристанку. Дошавши, појамно као последица промењеаих животних односа, уговори по пристанку (соп(а1в сГ ааћбзшп) представљају једну тачку на путу трасформације права и као такви обележавају, исто онако као што и људи — појединци, као израз тежњи и жеља одговарајућег времена, обележавају етапе у развоју човечанства одн. еаучници у развоју друштвених иаука,. једну етапу на путу од индивидуалног ка социјалном, иа путу ка остварењу правиога система будућности. Огуда, пошто та етапа још увек траје и пошто се рђаве последице дисхармоније правиих норми и друштвеиих потреба још увек осећају_ у врло јакој мери, указивање на ове уговоре и њихове посебне оссбине, остаје јсш увек врло актуелно, чак много актуелније него раније, јер дисхармонија права (које врло често остаје непромењено) и живота (који се стално мења) постаје сваким даном све већа, Зато дело г. Оотег^ие-а: Е1ис1е а' еп8етћ1е виг 1е соп1га{ а' аЛћезГоп, представља један леп систематски прилог објашњењу и расчишћењу ■проблема који се постављају у вези са уговорима по пристанку. Поред Увода, у коме аутор износи општи појам уговора по пристанку, покушавајући да нађе бар основне зачетке ових уговора у римском и средњевековном праву (у чему се ми неби могли сложити са аутором бар у колико се тиче уговора по пристанку у ужем смислу, ма да ову нужву поделу уговора по пристанку на уговоре по пристанку у ужем слислу и уговоре по пристанку у ширем смислу, аутор јасао не обележава и ако се види да њено постојање осећа) и у коме он набраја, примера ради, поједине врсте ових уговора, констагујући, сасвим тачно, да њихова листа вије ограничена, т.ј. да они представљају једну флуидну масу која даје овом или оном уговору обележје уговора по пристанку онда када уговор у питању буде, под утицајем економских потреба (уговори по пристанку у ширем смислу) или економских нужности (уговори по пристанку у ужем смислу) морао да уђе у обим те флуидне месе, књига садржи три дела. Први део се односи на општу теорију уговора по пристанку и у њему аутор покушава да аплицира општа правила закључења и последица правних послова на уговоре по гфистанку. Тако он ту третира питање понуде која је, колективна и перманенша, искључиво дело једне од уговорних страна и то оне чија је воља, због економске предоминантности, јача. Осим тога он се бави и питањем форме у којој понуда може бити учињена, лица којима може бити упућена, указујући на могућност понуда са различитим резервама, а посебно са резервом највеће количине и резервом избора. Што се тиче пријема, аутор с правом указује на нужност прихватања понуде еп Мос од стране економски с;!абијих лица (не повлачећи ни овде, потребну разлику између разних врсти уговора по присганку), истичући облик, форму и последице пријема — прлстанка, нарочито у погледу клаузула уговора које су биле познате, које су могле бити познате и које нису биле познате странци која пристаје на понуду. Други део књиге г. Оотег§ие-а се односи на питање правне природе уговора по пристанку. Овде он разликује три врсте мишљења: антиуговорно [и то као мишљење о једностраној изјави воље, о пристанку на претходно установљено објективно право, о институцији), полу-угозорно и уговорно, прихватајући, с правом, ово последње, уговорно, т.ј. сматрајући уговоре по приставку заиста