Бранич

260

,Б Р А Н И Ч-

академијама, на улици, име Анри-Робера помињано је у вези са сјајном каријером коју је направио пледирајући пред Поротним судом где је односио велике победе. Рођен 4. септембра 1863. год. у Паризу, по завршеном Правном факултету и положеном докторату, Анри-Робер постаје адвокат 1885. год. при Париском апелационом суду, где односећи победу за победом и постижући успех за успехом, постаје батоније 1913. год. и тај положај задржава за време Ведиког рата до 1919. год. узимајући учешће у свима манифестацијама, у циљу одбране права и правде нападнутих од Централних сила. Истакнут литератор, један од најбољих конферансијеа, познавалац лепота француског језика као мало ко, чаробник речи. Анри-Робер добија признање за ова своја својства 12. јуна 1924. год. од стране Француске академије која га бира на место умрлога члана Александра Рибоа, бив. претседника владе. Од тада настаје његов интензиван рад на француском речнику који непрестано обнавља Француска академија и на истраживању чувених процеса у француској и светској историји, које је умео на небројеним конференци јама да оживи. Нису то само била сува судска излагања: Анри-Робер је уз сваки случај из прошлости који би задржао његову пажњу, описао време и епоху. Од 1926. год. повлачи се полако из суда, посвећује се више књижевности, али не губи везу са својим друговима и са судом. До последње болести, готово слепог, наслоњеног на руку кога свога колеге, Анри-Робер-а веома често виђамо у Париској палати правде, где окружен пријатељима и поштоваоцима,. зрачи ведрином и искуством. Ова његова трагична судбина давала је његовим последњим посетама суду нечувену величину. Гасио је се највећи међу највећима у оној истој средини где је поникао и сам себе створио. Та љубав за судом, за поротом, за позивом, остаће најтрајнија успомена на Анри-Робера, кога ће се сећати вечито сви они који долазе у судове по позиву или по потреби, јер он преставља симбол права и правде, пример како се живи, напредује и умире на дужности, у позиву. У Француској, која обилује говорницима од расе и талента, није било лако избити на чело. Уз говорнички таленат, требало је доста рада и много знања, па да се успе. Анри-Робер је све то имао: и знања, и вредноће, а изнад свега талента. Уметник речи стављен у службу рада и науке, то је права фигура АнриРобера. Још као адвокатски приправник присуствовао је активно у најтежим процесима као бранилац, са нечувеним успесима. Брани у то време са успехом каплара Жеомеја и поручника Анастеја убицу баронице Делар. Одбрана Габријеле Бомпар, саучеснице Мишела Ејро-а у убиству судског органа Гуфе-а, ставила га је у прве редове одбране. Цео Париз је говорио о младом адвокату од 27 година који је спасао главу своје клијенткиње, објаснивши и утврдивши пред судом, путем праве сеансе из хипнотизма, да је Габријела Бомпар била хипнотисани извршилац наредаба свога љубавника. Успеси су се низали: процес гђе Ембер, одбрана Матеја директора Осуђеничке колоније, генерала Фурнија опту-