Бранич

СУДСКА ПРАКСА

273

ске прописе, да суд друкчије поступа у меничном поступку него у мандатном када је у питању застарелост. Узгред буди речено д а је наше мишљење да се у томе случају не треба доносити особен закључак којим би се одбијао предлог за издавање платног налога, већ да се одмах има одредити рочиште, пошто томе нема законских сметњи, а то би ишло у прилог брзини поступка.

СУДСКА ПРАКСА У случају скинућа и ирестанка стечаја, ио чл. 46 уредбе о заштиши новчаних завода и њихових веровника, суд је дужан аналого §§ 178 и 179 сшечај. закона да о томе донесе своју одлуку и да у исто време аналого § 161Ц1 сшеч. зак. расарави и иитање о награди уиравишељу масе. (Закључак III већа Касационог суда у Београду од 27 децембра 1935. год. Рек. 882). Косовска К.Б. у Приштини преко својих чланова управног одбора молила је суд, да према решењу Министра трговине и индустрије Бр. 32700 од 21. IX. 1935. г. донетог на основу чл. 3 и 46 Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника, скине стечај, јер је поменутим решењем њој одобрено да из стечаја пређе у ванстечајну ликвидацију. Окружни суд у Приштини, решењем својим од 26 сепгембра 1935. год. Ст. 10/35, скинуо је стечај са банчине имовине и да се над имовином изврши ванстечајна ликвидација, са разлога: ,По чл. 3 Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника о одобрењу ванстечајне ликвидације завода доноси одлуку Министарство трговине и индустрије, а по чл. 46 исте уредбе може Министар трговине и индустрије одобрити да завод који је у стечају пређе у ванстечајну ликвидацију. Како је поднетим решењем II Бр. 32700/к/35 од 21. IX. 1935. г. одобрен од стране Минчстарства трговине и индустрије, Косовској кредитно] банци у Приштини, прелаз у ванстечајну ликвидацију, то у смислу наведених законских прописа над Косовском кредитном банком у Приштини има се скинути стечај, и прелази у ванстечајну ликвидацију По рекурсу управитеља стечајне масе, Слопљански Апелациони суд, решењем својим од 15 октобра 1935. год. Пл. 1056 преиначио је решење Окружног суда и решио да стечајно поступање банчино пређе у ванстечајну ликвидацију, а да се банка одбије од тражења скинућа стечаја, са разнога: „Да решење Окружног суда не одговара закону са разлога: кад је Министар трговине и индустрије донео решење Бр. 32700 о ванстечајној ликвидацији имовине Косовске кредитне банке у Приштини, онда је Окружни суд погрешио што је донео своје решење Бр. Ст. 10/35 о скинућу стечаја са имовине пом,банке, већ је у свему требао да поступи по пропису § 46 Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника. Те Скопљански Апелациони суд налази: како је Министар трговине и индустрије, по тражењу-молби Косовске кредитне банке у Приштини донео своје реп ење од 21. IX. 1935. год. Бр. 32700/к/35, о ванстечајној ликвидацији банчине имовине, који је овлашћен у см. чл. 46 у в. чл. 3 Ур. о зашт. новч. завода и њихових веров. да доноси ове врсте решења, то на основу напред наведених законских прописа стечајно поступање над имовином Косовске кредитне банке у Приштини има да пређе у ванстечајну ликвидацију". По рекурсу управитеља масе, Касациони суд у Београду, закључком својим °Д 27 децембра 1935. год. Рек. 882, укинуо је решење Апелационог суда са разлога: „Поводом рекурса управитеља масе против „решења" Апелац. суда и претставника Косов. банке, у којима се рекурсима напада исто решење и то од управитеља само зато што му није досуђена награда и од Банке зато што се ^анка као дужник не може једновремено налазити под стечајем и у ванстечајној •ликвидацији, Касациони суц налази, да се побијано „решење" Апелац. суда има укинути на основу § 621 гр. п.п., због тога, што је то решење погрешно. СлучаЈеви у којима престаје стечајно посупање побројани су у стечајном закону..