Бранич

274

,Б Р А Н И Ч"

Али осим тамо предвиђених случајева и Уредба о. заштити новчаних завода и њихових веровника у свом чл. 46 допушта могућност престанка стечаја и скида кад то Мин. трг. и инд. реши. И како је тај случај овде, то је онда суд аналого §§ 178 и 179 и др. стечајног закона дужан да о том донесе своју одлуку и у таквој одлуци о скинућу стечаја аналого § 161/11 стеч. закона расправи питање о награди управитеља масе, при чему имати на уму наређења §§ 137 и 138 стеч. закона". Судско саслушање о ареносу имовине, и ако ареносна такса није алаћена, има аравни значај преноса својине од продавца на куииа. (Пресуда 11 већа Касационог суда у Београду од 4 децембра 1935. год. Рев. 1333). У правној ствари С.М. противу Г.Ф.Д.Х.Б. у Нишу, због права својине на непокретном имању, окружни суд у Чачку пресудом својом од 9 октобра 1934. год. пресудио је да тужилац има право својине на спорном имању-плацу у вароши Чачку, са разлога: Обзирућн се брижљкво на резултат целокупне распгаве и изведених доказа, суд је по свом слободном уверењу у смислу § 368 гр.п.п. вашао да је тужилачка странка доказала да има право својине на спорном имању. Ово своје уверење суд је засновао на следећим доказним чињенииама: 1) Из поднете уз тужбу тапије, потврђене Чачанским прв. судом под Бр. 24321 од 30. XI. 1929. год.. као јавне исправе у смислу § 388 гр.п.п. и признања тужене странке види се да је Агенција Државне Хипотекарне банке у Чачку актом својим од 4 јула 1929. год. Бр. 1805 известила Чачански прв. суд, да је за наплату потраживања Држ. Хип. Банке на дан 7 марта 1929. г. изложила јавној продзји спорно непокретно имање дужника Т. Д. и исто уступила у својину М. Ст„ за цену од 61400 дин. те је на основу оваквог извештаја пом. Агенције исти суд на основу § 489 гр. с. п. купца Станислава, издајући му пом. тапију, и проглзсио за правног сопственика овог имања. 2) Из поднетог овереног преписа саслушања пом. Станислава тужиоца Светозара пред Чачанским прв. судом од 3 септембра 1930. год. као јавне исправе у смислу § 388 гр. п.п. види се да је Станислав спорно имање тужиоцу Светозару продао за цену од 61500 дин. од које је цене продавац Станислав суму у 35.000 дин. потпуно наплатио а за ресто цене тужилац Светозар је примио терет Држав. Хипотекарне Банке и продавац и купац су истовремено тражали да суд од Главног филијала прибави оригиналну тапију ради овог преноса. Према изнетим доказним чињеницама пом. Станислав као први купац постао је сопствеником спорног имања у смислу §§ 292,298-302 грађ. зак. те је тужилац Светозар могао од њега пуноважно прибавити својину спорног имања, коју је и смислу §§ 294 и 302 грађ. зак. и прибавио саслушањем о преносу својине овог имања пред Чачанским Првостеп. судом од 3 септембра 1930. год. Са изнетих разлога суд је и пресудио, како је у диспозитиву изречено. Приговор тужене стране да тужилац Светозар није стекао својину на спорном имању, неоснован је, јер је пренос тапије од спорног имања са продавца Станислава на тужиоца Светозара као купца извршен њиховим изјавама о овом преносу, датим на протоколу њихова саслушања пред Чачанским прв. судом од 3 септ. 1930. год. а такав пренос је у смислу § 294 грађ. с. п. произвео своје правно дејство ерга омнес, па и према туженом филијалу. Неоснован је навод да |е за стицање својине ерга омнес у конкретном случају било потребно да се тапија потврди на тужиоца Светозара у смислу § 19. зак. о издав. тапија, јер потврда тапије од стране суда није услов за преиос продатог имања ерга омнес. већ само последица извршеног преноса и уједно писмен доказ о извршеном преносу, што произлази и из самог текста § 19 зак. о издав. тапија који ни у колико није дерогирао пронис § 294 грађ. зак. Исто тако, не стоји ни навод да купац Станислав није примљен за дужника туженог филијала, пошто нше хтео да даде писмену обавезу у виду поравњења о хипотекованом дугу,-а то с тога што се из напред цитиране тапије види да је чачански прв. суд реченог Станислава прогласио за сопственика спорног имања и издао му тапију на основу извештаја и захтева овд. Агенције Држ. Хипотекарне Банке. што доказује да је речени Станислав још пре издања ове тапије био примљен за банчиног дужника. Околност пак што је Банка доцније безуспешно покушавала да у писменом поравнању фиксира обвезу иом. Станислава без икаква је утицаја на постојање већ закљученог уговора о пријему хипотекарног дуга од стране пом. Станислава, пошто с обзиром на § 531 грађ.