Бранич

ПРИКАЗИ

285

ПРИКЛЗИ Др. Војислав М. Вујанац, адвокат: Пред судом и законом (пледирање о миту, кривоклетству, фалсификату). Београд, 1936. Стр. 205. Издање пишчево. Беседништво пред судом код нас се не гаји онако како се то чини у другим државама. Томе су узрок наши стари поступци — кривични и грађански и укорењено веровање, да се пред судом не може и не треба говорити као пред великим народним скуповима. Адвокат је позван да суво излаже закон у циљу заштите интереса својих клијената, без уобичајене слободе коју реч даје говорнику, којом говорнички дар носи говорника. Та пракса са новим поступцима полако уступа место новој пракси коју стварају нове генерације, по којој је суд говорничка арена пуна живота, снаге и полета, кроз коју их проноси жалост и радост, бол и патња, задовољство и срећа. Суд је одблесак живота. Човек је у суду оно што је и у животу сасвима својим добрим и рђавим особинама и инстиктима. Наш колега г. Др. Војислав М. Вујанац један је од млађих адвоката који је се нарочито истакао у раду на кривичним предметима својим говорничким даром и великом правничком ерудицијом. Без рекламе, али сигуран у себе и одважан у одбрани својих клијената, г. Др. Вујанац сваком својом одбраном или оптужбом повуче нову бразду за собом. Он дубоко оре. Иза њега остаје пустош за противника, јер је његовој гвозденој логици тешко одолети и његовим аргументима тешко приговорити, а нарочито тешко је прићи му бар и најмање у говорничком елану. С тога није никакво чудо што овог врсног колегу срећемо у готово свима великим кривичним процесима, пошто га клијеити умеју да нађу и да потраже његову помоћ и ако он не мари за бучну рекламу или за празно фразерство. Горња књига је збирка неколико пледирања г. Др. Вујанца о миту, кривоклетству и фалсификату, делима и појмовима у кривичном праву веома тешким и компликованим, где се тражи од адвоката да се у постављене проблеме сав унесе да би се постигао жељени резултат. Солидна правна спрема и гвоздена логика предњаче савесно простудираном предмету и познавању одлучних чињеница до најситнијих детаља. Ми видимо пасионираног адвоката који у свој посао уноси сву љубав за позив, без које нема успеха. И заиста, млађе генерације, којима је збирка пледирања г. Др. Вујанца упућена и посвећена, користиће се искуством пишчевим, јер ће на првим корацима у нашем позиву наћи прави узор за прави адвокатски позив. То ће им бити школа како се у позиву ради, напредује и успева а у исто време и доказ, да се само озбиљним радом и великом љубављу за адвокатуру може у њој успети и доћи у прве редове. То је оно што генерације које иза нас долазе треба добро да упамте и што се прочитањем горње збирке пледирања г. Др. Вујанца стиче као потребан наук. Др. Мехмед Беговић : Шеријатско брачно право, са краткимуводом у изучавање шеријатског права. Београд, 1930. Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а. д. Стр. 148. Југославија је једна од ретких земаља у којој се уз редовно грађанско право за велику већину становништва, примењује посебно шеријатско право у породичним, наследним и вакуфским односима припадника муслиманске вероисповести који претстављају знатну мањину, упоређени са осталим југословенским становницима. Једна земља и једно законодавство, нарочито уставно, где се о верском припадништву не води рачуна у опште кад треба стицати и уживати права и са њима располагати и кад треба и дужности везане за права извршивати и где се нарочито забрањују све политичке и у опште говорећи грађанске групације и манифестације са изразито верским обележјем, не може пружити логично објашњење за ову појаву посебног шеријатског права, јер она утврђује да се ми ипак верски делимо. По истој логици не може се оправдати ни федерација законодавства у погледу закључења брака код припадника немуслиманске вероисповести или његовог разлучења, јер то у крајњој линији доводи такође до поделе становништва по верској припадности. Шеријатско право код нас, као позитивно, има велики значај и са гледишта правне теорије и са становишта судске праксе. То је и Правни факултет у Беог Раду увидео кад је одредио катедру за шеријатско право и као првог носиоца