Бранич

250

„Б Р А Н И Ч"

извршење иресуде. Јер кад у пресуди стоји да једно лице изгубш частна права, рецимо на четири године, онда се оно првог дана наредне пете године, од дана издржане, опроштене или застареле казне, враћа јрзо {ас*о у стање пре пресуде у погледу тих права. А то значи, да осуђено лице тога дана ступа у јавни друштвени живот, уз обавезе које та права повлаче_у једној друштвенојј заједници. Као што се види, законска рехабилитација је законом загарантовано право, и од молиоца се у накнаду за то не траженикакви морални квалитети. То је, за овај случај повраћаја права. потпуно ирелевантна чињеница, и лице које је тражи може, шта више да буде и на нижем моралном ниво-у, но што је било, пре изречене пресуде. Укратко речено, за овај случај законске рехабилитације не траже се никакви услови. Ако се може назвати, услов, предвиђени протек времена, који је за једно одређено време повукао собом губитак частних права, онда је то једини услов. У томе се и разликује законска од судске рехабилитације. Док се код судске, тражи низ услова, дотле се код законске рехабилитације не тражи ни један услов. Докуменат који се у форми уверења издаје молиоцу од стране суда, који је првостепену пресуду изрекао, у иравном саобраћају има чисто декларативан карактер. Суд само констатује чињеницу, ако она у ствари постоји, да је време за које је изречен губитак частних. права, заиста протекло, а све остало је закон већ сам казао, те се има само дописати и законски текст о повраћају једних односно о праву на стицање других права, из чега излази да је судски акт само једна врста нотификације јавности о иравном васиостављању грађанашх и политичких ирава једног одререног лица. Према овоме, суд може молиоца једино да одбије само у случају ако не испуни законску претпоставку о истеку времена за које је изречен губитак часних права т. ј. ако је се молилаа са својим тражењем пожурио и раније истакао свој захтев за законску рехабилитацију. Теориски су могућне исто тако две врсте законских исто као судских, рехабилитација: потпуне и непотпуне, названих према обиму који обухватају и правним последицама, које оне као правни акти имају. Наш законодавац је као што смо навели прихватио законску непотпуну рехабилитацију. § 90 ал. II К. з. предвиђа враћање молиоцу самим истеком времена, свих права, поменутих у § 47 бр. 3, који говори о политичким правима, и могућности за стицање права наведених у § 47 бр. 1 и 2 Крив. Зак., која се састоје, у праву на државну службу или другу јавну службу, у праву на академске степене, одличја и друге почасти. Као што се види овде иостоје две варијанте иовраШја ирава; једна, иовраћај ирава који се наређује у имиеративиој форми, и друга, на коју се указује као на могућност стицања ирава. Другим речима могућност за стицање државне службе или које друге јавне службе, оставља се оцени, могућству и увиђавности оних органа, који их дају и додељују. Зато је молиоцу и потребан судски докуменат у форми уверења да је време, за које судском пресудом изречен губитак часних права истекао и да му се политичка права без резерве враћају, а за остала оспособљава, да их~