Бранич

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ОСУЂЕНИКА

251

стекне. Ту могућност за стицањем, да се послужимо законским термином, имају да цене други фактори, који било постављају и уводе личности у поједина звања, било који додељују и подарују академске титуле или одличја. На пример, академска докторска титула морала би, ако би се хтела понова стећи и повратити, бити предмет поновног решавања универзитетских власти; адвокатско звање, исто тако као јавна функција била би предмет одлучивања Адвокатске Коморе као респективног тела за тај правни посао. Овом законском бекефицијом могу се користити они осуђеници, противу којих је у см. § 46 од. 2 и 4 изречен губитак часних права за извесно време, а то су она лица, која су пресудом изгубила иста у временском интервалу од једне до пет година. Губитак частних права у времену од једне до пет година, као споредна казна, последица је осуде на робију до пет година, осуде на заточење, где се време губитка частних права равна времену саме осуде, и осуде на строги затвор где је само то предвиђено, а дискреционом праву суда остављен на оцену, случај кад се у место робије изриче строги затвор. Као што се види, овде су обухваћена лица, која су извршила злочине средње тежине. 2) Судскв рехабилитације. Други правни тип рехабилитације је т. зв. судска рехабилитација. Под овом врстом рехабилитације резуме се онај повраћај изгубљених частних права, једном лицу, или онај поништај пресуде, који суд по својој дискреционој моћи, по сили законом пренете власти на њега, цени да ли осуђено лице, и поред испуњених законских претпоставки, заслужује да се огласи за достојног да врши изгубљена часна права или да их стиче или да се пресуда као таква поништи. Другим речима, судска рехабилитација је она, која у крајњој линији зависи од суда односно од његове оцене, да ли извесно одређено лице заслужује правну рехабилитацију или не. На први иоглед види се, да судска рехабилитаиија у овом иогледу чини иравни контраст законској. Док је код законске суд дужан само да води рачуна о истеку времена за које је иресудом изречен губитак ирава, иосле чега мора молиоцу издати уверење о иовраћају ирава, дотле код судске рехабилитације могу се стећи све законске иретиоставке за њено добијање, дакле може молилац исиуњавати све формалне услове, иа оиет не бити рехабилитован, ако суд из основаних разлога налази, да молилац не заслужује да буде оглашен за достојног да му их ионова иоврати. У основане разлоге суда за одбијање рехабилитације, који и ако нису нигде таксативно наведени ни побројани могу да буду н.пр. особита тежина и природа кривичног дела због кога је молилац осуђен, велики број кривичних дела (реални стицај) начин извршења дела, његов ранији и доцнији начин живота и све оно из чега би се дало извести негативно по морално подизање и карактер молиочев и изазвало сумњу у његово поправљање. Узмимо случај кривичног дела силозања детета са његовим убиством, чија квалификација одговара §§269,