Бранич

302

,Б Р А Н И Ч"

постојала само у случају да је на место г. Ј. Н. именовав други судија. У осталом неоспорно је доказано уверењем претседништва Окружног суда у Сарајеву бр. Су: 3011/34. од 2/10. 1934. да је решењем Мин. Правде од 31/12. 1932. бр. 21. 191 г. Н. био правоваљано именован председником Обраничког суда за новинаре. Чињеница да ово решење није објављено у време суђења не мења ништа на ствари, јер је главно да је судија који је судио доиста био и именован. Декрет о именовању г. Ј. Н. има правно* дејство од момента потписа по г. Министру Правде а не од саопштења. Државни службеник, који након унапређења у вишу групу а пре саопштења умре, сматра се унапређеним и његова породица има право за пензију у унапређењу, ма да то унапређени није ни знао. За правну ваљаност именовања није од никаквог утицаја кад је декрет саопштен именованом. Г. Н. је с правом сматрао да је по г. Министру и даљезадожан на положају претседника Обраничког суда, кад на његово место није именован други судија." Тек у трећој инстаниији иродрло је наше становиште. Пресудом Врховног као касационог суда у Сарајеву од 19/7. 1935. Рев. 120/35. уважена је горња ревизија, те, су тужитељи одбијени са захтевом да се Обраничка пресуда за новинаре сматра ништетном и то из следећих разлога врховног суда: „Према §-у 13. Уредбе о новинарима све спорове, који настану између новинара и власника новина из намештеничког односа, има да реши обранички суд. У том се пропису истиче, да је тај суд стална институција а да јој континуитет одржава претседник кога из редова државних судија у том месту поставља Министар. правде. Према стању ствари тачко је, да је рок од три године био протекао када је претседник обраничког суда Ј. Н. суделовао у изрицању обраничке пресуде 16, јануара 1934. Р. 3824 али се из декрета Министра Правде број 21. 191/32. види, да је Н. Ј. г. Министар поново именовао са датумом од 31. децембра 1932. из чега произлази, да континуитет његовог положаја није прекинут, пошто је ранијим декретом постављен за преседника обраничког суда за новинаре 31./12. 1929. год. Осим тога се из самог израза „континуитет", што значи непрекидност, мора с разлогом узети да је тај мандат трајао и даље и ако није декрет о поновном именовању био на време достављен. Овај се пропис наиме има тумачити као овлаштење Министра Правде да после три годике може именовати кога другог судију за претседника обраничког суда за новинаре, а пошто то није учинио, него је с ранијим датумом поставио истог судију за претседника, с тога радња тог претседника није ништава. Према томе не постоји разлог из тачке 3. §-а 691. гр. п.п. за поништај пресуде обраничког суда. Како је дакле, ревизија изведена у правцу тачке 4. §-а 597. гр. п.п основана, јер су оба нижестепена суда погрешно протумачила да ли је у доба израцања пресуде постојао мандат одређеном судији, то је ваљало ревизију уважити." Новинари