Бранич

305

„Б Р А Н И Ч"

.судови, а код ових пак према вредности судија појединац или веће окружног суда. Г. Гојко Никетић у своме коментару зак. о државним службеницима по нашем мишљењу погрешно се позива на § 66 гр. суд. пост. у погледу надлежности и каже да овде постоје две надлежности и то једна по чиновничком закону а друга по грађ. суд. пост. и да би тужилац имао да бира суд у случају надлежности кад наступи извесно неслагање. Ми смо напред изнели јасно, да се у оваквом случају примењује у погледу надлежности једино пропис § 76 гр. суд. пост. и да не може бити речи о некој другој надлежности. У осталом и ако овде има учесника, те би могло бити речи и о пропису § 90 ипак треба водити рачуна о томе, да је ова надлежност из § 76 искључиве природе, па и ако је предвиђена само за чиновнике ипак је логично да се односи и на државу, јер је у главном у првом реду овде главно одговорно лице за штету ипак државни службеник. * * # По трећем одељку § 78 зак. о чин. тужба мора бити управљена противу државе и извршиоца. У истом се пропису каже: „ако пак тужба није одмах државу обухватила њена одговорност престаје". Да објаснимо шта значи ово одмах. Несумњиво да ово одмах значи то, да без обзира на рок у коме се тужба подиже, чим је подигнута тужба противу извршиоца мора се подићи и противу државе. Из овога изилази да оштећено лице, ако не подиже истовремено заједно тужбу противу извршиоца и државе, већ подиже једино противу извршиоца и без обзира на рок о застарелости престаје обавеза државе. Иако четврти став овога прописа говори кад право на тужбу застарева, то би право по цитираном трећем ставу могло и раније застарети. Законодавац не каже зашто је увео ову повластицу у корист државе. Вероватно зато што првенствено одговара државни чиновник, па се може узети да оштећеник пошто је сигуран да му може накнадити штету сам државни чиновник тужи самог извршиоца. Оштећенику је главно да дође до накнаде штете а ко ће ту штету да му накнади то за њега не значи много. Отуда се у погледу државе ствар може тако схватити да кад оштећеник није одмах тужио државу, да је задовољан и са самим чиновником као извршиоцем. Поставља се питање да ли се може подићи тужба противу самога чиновника. Налазимо да се може подићи директно ова тужба, јер нигде изрично то није законски забрањено. Уосталом то јасно произилази и из самог овог става, јер се изрично каже, да престаје само обавеза државе, те из тога изилази да остаје обавеза службеника. И кад се подиже тужба само противу државног службеника, она се мора подићи по овоме законском пропису, који служи као основ за подизање овакве тужбе. Ово је нарочито важно у погледу застарелости, јер је једна застарелост по овом пропису а друга по општим прописима о накнади штете. Поставља се питање, ако само буде тужена држава, пошто у погледу задржавања државе у обавези мора бити тужен из-