Бранич

ТУЖБА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ итд.

307

вршилац и држава, да ли може наредити суд допуну односно исправку тужбе у смислу § 183 гр. парн. пост. Не бисмо рекли, да се то може чинити, јер пропис § 183 гр. пар. пост. говори о формалним недостатцима. Овај недостатак не спада у формалне већ се с обзиром на пропис § 78 зак. о чиновницима убраја у материјално право. Поставља се питање, шта ће бити у случају ако оштећеник тужи само државу да ли у том случају може проширити тужбу и на чиновника. Видели смо да ако се држава одмах не обухвати, да престаје једино обавеза само државе а не и чиновника те одатле изилази да се може накнадно проширити тужба и на чиновника. Наравно, ако рок за тужбу није прошао. Не учини ли ово, онда се као тужена појављује само држава. У оваквом случају, кад је тужена само држава, она нема потпуну пасивну легитимацију, јер се у ставу трећем § 78 зак. о чинов. изрично каже да у погледу државе, ако се жели, да се она задржи у обавези, тужба мора бити управљена и противу државе и извршиоца. Значи, ако се овако не поступи тужилац се са својим захтевом има одбити према држави услед недостатка пасивне легитимације, јер закон забрањује да се у оваквом случају може сама држава тужити.

Законодавац одмах у првом одељку прописа § 78 говори, да штета трећим лицима мора бити причињена . неправилним и незаконитим радом-поступком. Под поступком учиниочевим разуму се како радње тако и нерадње. Поступак је онда неправилан, кад има извесних недостатака, у радњи или нерадњи чиновника, које се више не могу исправити, те се тиме неминовно наноси штета трећим лицима. Незаконит је пак онај поступак, где се појављује повреда извесних норми грађанске природе. Отуда се у административном спору може утврђивати неправилност и незаконитост поступка и овакво утврђење веже и грађански суд. Једино, ако ова неправилност није утврђена у административном спору, може бити предмет утврђивања у редовном спору. Тешко је повући тачну границу између незаконитости и неправилности поступка. Могло би се чак рећи да су ова два израза и синоними. Пракса Државног Савета изгледа да је стала на ово гледиште.

Али сем оваквог поступка може чиновник и кривичном радњом у службеној дужности да нанесе штету трећим лицима. У овоме случају може се сачекати резултат кривичног поступка и тек онда подигнути оваква тужба. Додуше може се и директно подићи тужба за накнаду штете не чекајући на резултат кривичног поступка, то није у овом законском пропису нигде изрично забрањено. Само је ипак боље сачекати резултат кривичног поступка, па онда подићи тужбу. Само, ако се ипак подиже директна тужба противу државног службеника и државе може на основу § 255 гр. суд. пост. доћи до прекида грађанске парнице,