Бранич

324

„Б Р А Н И Ч"

Давање у надлежност Главне контроле да се у одређеном случају тужи Државном савету против одлука администрације, повлачи за собом и друге одредбе које треба да омогуће вршење ове функције Главне контроле. Ово омогућавање изводи се најједноставније на тај начин, што се нормира за администрацију обавеза, да све своје одлуке, које подлежу оцени Главне контроле, мора са свима потребним подацима за њихову оцену достављати Главној контроли. На оваказ начин даје се могућност да све одлуке управне власти, против којих се може по закону тужити Државном савету, расмотри — па да тако против оних, за које се нађе да вређају закон — може поднети тужбу Државном савету. Овим достављањем одлука управне власти Главној контроли — не само да се даје прилика Главној контроли да оцени законитост тих одлука, него јој се омогућава извршење једне формалности при подношењу тужби — формалности од које Главна контрола није ослобођена, а које се састоји у овоме. Према чл. 22 З.дс. — уз тужбу административном суду мора се .у прилогу, поднети у оригиналу или препису и сам акт који је предмет тужбе. Главна контрола може удовол>ити овој формалности, пошто је чл. 29 З.гл.к. одређено, које се све одлуке администрације шаљу Главној контроли на оцену, а између осталих у том пропису наведене су и оне одлуке, против којих је Главна контрола овлашћена да подиже тужбе Државном савету. Тако је поменутим чл. 29 З.гл.к. омогућено вршење њене функције као административно-судског тужиоца код Државног савета. Ово омогућавање употпуњено је још наређењем у чл. 30 истога Закона који прописује, да Главна контрола може — по свима пословима своје надлежности -— непосредно општити са свима властима, које су опет—према одредби истога прописа дужне сва акта — податке или исправе доставити Главној контроли, кад она то устражи — у циљу доношења одлука из своје надлежности. Није потребно нарочито наглашавати, да се противу свих овако достављених одлука администрације Главна контрола не тужи, јер ипак незаконита одлука — како на штету тако и у корист појединаца — јесте изузетак, а законита правило. Као најбољи доказ, у колико је реч о одлукама администрације у корист појединаца, нека нам послуже ови статистички подаци о броју одлука администрације које су прошле кроз Главну контролу у 1933 год. а које би могле бити предмет тужбе Главне контроле. Од 76.348 оваквих одлука свега је оспорено тужбом код Државног савета 1.439, а остало је проглашено за правилнона остале одлуке дата је сагласност (74909). Ј ) Више него сигурно је, да слично ствар стоји и са оспореним одлукама администрације донетим на штету појединаца. То се најбоље види кад се преостали број — који добијемо од горње целокупне суме одбијањем од ње броја тужбе Главне контроле

Ј ) У 1935 год. 105.741 сагласности, 1600 тужби.