Бранич

338

„Б Р А Н И Ч"

поступка, јер се у овом не могу заснивати будући уписи ове врсте — будући пуноважни преноси или уписи, односно преноси који би деловали тек од момента поднете пријаве. Исправни поступак је, међутим такве природе, где право мора бити стечено и оно деловати против сваког до момента отварања нових земљ. књига, а не тек после овог. И само за таква права има места напоменутом учинку пријаве и против предходних књижних лица. Половичан учинак, учинак од момента поднете пријаве прописи зак. за исправљање не познају.*)

Милан Ж. Жавадиновић, адвокат — Београд. ПОСЛОБНМ1Ш АДВОКАТСКИХ КОМОРА У НАШОЈ ДРЖ4ВИ Пре ступања на снагу јединственог закона о адвокатима од 17 марта 1929 године 1 ), адвокатска професија у нашој држави била је регулисана разним законима о адвокатима, односно о јавним правозаступницима. Скоро сви ови закони били су застарели, крњи и несистематски 2 . Зато је доношење јединстеног за-

*) Окружни суд у Пожарезцу потврђујући закључак Ср. суда у В. Градишту Дн. бр. 787135 (по пријави чије право није пренето тапијом) између осталог наводи : „У погледу решавања молби важе принципи решавања по реду пријема како за исправни поступак тако и за редовни". *) Закон о адвокатима од 17 марта 1929 годиненије први јединствени закон о адвокатима у нашој земљи. Он је дошао после закона о адвокатима од 29 новембра 1928 године, који је један од последњих закона изгласаних у Народној скунштини пре режима од 6 јануара 1929 год. Закон од 29 новембра 1928 године објавЂен је у Службеним нОвинама од 19 дедембра 1928 године са вакацијом од три месеца, те није на ступао на снагу. Разлика између Закона од 1928 и 1929 године углавном је у овоме. (1) По закону од 1928 год. био је предвиђен стаж од 4 годиае, а по другоме стаж је повећан на 5 год. — § 5 3. о а. (2) У погледу заклетве адвоката у закону од 1929 год. изостављзна је реч „устав" — § 8 3. о а. (3) У случају распуштања одбора коморе од стране Министарства правде Одбор је по закону од 1928 год. имао право жалбе Државном савету, а по закону од 1929 год. то му је право ускраћево — § 49 3. о а. (4) Повећане су казне из § 40 и 62 3. о а. (5) У закону од 1929 год. предвиђена је службена хаљина за адвокате и адвокатске приправнике § 117 3. о а. што није било предвиђено у закону од. 1928 године: (6) Модификован је § 118 3. о а. у погледу осигурања адвоката, исто тако § 120 у в. са пискарачима, надри писарима. ") До доношења јединственога закона о адвокатима, односно до ступања Закопа од 1929 године на снагу, били су у нашој држави у важности ови закони о адвокатима: (а) у Босни и Херцеговани — адвокатски ред за Босну и Херцеговину од 2-1-1929 год., обнародован 1-11-1929 год. (Зборник закона бр. 12), који З ј измењен законом од 30 јануара 1922 године: (б) у Војеводини: XXXIV зак. чл. иЗ 1874 год. XXVIII зак. чл, из 1887 год. XXIV зак. чл. из 1907 год, VII зак. чл. из 1912 год., 1ЛУ зак. чл. из 1912 год., и XXXV зак. чл. из 1914 год. После уједињења овн су закони делом измењени и допуњени Уредбом о изменама закона о адвокатима на територији Баната, Бачке и Барање од 8 децембра 1920 год. и Уредбом о адвокатском испиту на територији Б.Б.Б. од 8 децембра 1920 год.: (в) у Далмацији и Словеначкој био је на снази закон од 6 јула 1868 год. лист Држ. зак. бр. 96 са Законом о дисциплинском статуту за одвјетнике и одвјетничке приправнике од 1 априла 1872 год. Л. Д. з. бр. 40 (г)у Србији и Јужној Србији: Закон о јавним правозаступницима од 15 јуна 1865 год. (д) у Хрвашској : Закон од 24 јула 1852, издат у форми царског патента. (ђ) у Црној Гори: Закон о адвокатима од 1909 год. — Текстови свих ових закона данас су ретки и тешко се могу аабавити, а онај војвођанскиод пре рата, уопште није штампан на нашем језику.