Бранич

ПОСЛОВНИЦИ АДВОКАТСКИХ КОМОРА У НАШОЈ ДРЖАВИ 339

кона о адвокатима искрено поздрављено како од адвокатских комора и удружења у нашој држави, тако и од свих наших колега, а нарочито од оних који су активно и пожртвовано радили на доношењу новог Закона о адвокатима. 3 ) По ступању на снагу закона од 17 марта 1929 године, донета је уредба Министра правде од 16 априла 1929 године о броју и седиштима адвокатских комора, на основу које је образовано осам комора, и то: у Београду, Загребу, Љубљани, Новом Саду, Подгорици, Сарајеву, Скопљу и Сплиту,—обухватајући свака територију респективног апелационог суда. 4 ) Сходно горњој уредби и уредби од 20 априла 1929 извршени су избори у свима Коморама у току месеца јуна 1929 године, и одмах по конституисању приступило се на основу чл. 38 Закона о адвокатима, изради пословника комора, одбора комора и дисциплинских већа. Пословници свих комора одобрени су од Министарства правде у току исте године, и може се рећи да су без мало сви до данас остали непромењени. 5 ) Одбор Адвокатске коморе у Београду нашао је да би, поред измена пословника које је усвојила редовна скупштина прошле године, а с обзиром на искуства стечена у пракси, требало извршити још неке измене и допуне, а нарочито у вези са дисциплинским пријавама (тужбама), што нас је и руководило да напишемо ово неколико редака. 0 ) Сматрајући да измене пословника претстављају један озбиљан и важан посао, нашли смо да је потребно да се, поред осталога, испитају одредбе пословника осталих комора у земљи, а нарочито оних комора које постоје већ деценијама, јер ма да је закон на основу кога су рађени ови пословници један и јединствен, ипак су коморе на разне начине решиле поједине материје, које су предмет пословника, а несумљиво је да су старе коморе, састављајући своје пословнике, користиле се већ стечним искуствима. већ ое превод у рукопису налази у архиви Адвокатске коморе у Новом Саду. 3 ) За доношење јединствевог закона о адвокатима истрајно су се заузимали претставниди бившег Друштва одвјетника из Загреба и бившег Удружења јавних правозаступника за Србију и Црну Гору, као и претставници адвокатских комора у Љубљани и Новом Саду. Састанци делегата ових удружења и комора претстављају стварно претечу данашњег Савеза адвокатских комора Краљевине Југославије (в. извештаје са ових састанака у Одвјешнику од 1927 стр. 11, од 1928 стр. 22 и 32 и Браничу од 1926 стр. 188, од 1927 стр. 14иод 1929 стр. 31 и 54). Од наших колега највеће заслуге за доношење овога закона имају почасни претседник Адвокатске коморе у БеОграду г. Оброд Б. Благојевић , бив. претседник УдружеЊа јавних правозаступника и претседник АдвОкатске коморе у Загребу г. Др. Иво Политео бив. претседник Друштва одвјетника. 4 ) Пре закона од 17 марта 1929 године Адвокатске Коморе постојале су У Новом Саду, Љубљани, Сарајеву, Сплиту, Дубровнику и Шибеннку. (В. уредбу Мин. правде од 20 априла 1929.). 5 ) Пословници Адвокатске коморе у Београду делом су већ измењени на основу одлука редовних годишњих скупштина од 1934 и 1935 године (В .Бранич од 1934. и од 1935. стр. 539, 540 и 542). 6 ) В. извештај са заједничке седнице Одбора комора и Дисцицлинског већа од 20 априла 1936 године (Бранич свеска за мај 1936 год. стр. 234) и реч претседника Коморе г. Влад. Симића у вези са изменама целога Пословника (, Бранич* 1935 стр. 543).