Бранич

ДИРИГОВАНИ УГОВОР

295

самог сауговорача, обавеза која проистиче прећутно из читаве серије уговора, као н. пр. превоза лица, или постигнутог споразума између приређивача вашарских игара и његових посетилаца, између власника школе за јахање и његових ученика, између хотелијера и путника „који се поверавају његовом старању", између кућевласника и кирајџије, између сопственика менажерије и гледалаца и т. д. Међутим., воља странака да се обавежу и даду пристанак на овакву обавезу безбедности је хипотетична и тешко замишљена; ако бисте питали дужникз, он би се бранио да никад није ни помислио да на тако апсолутан начин јемчи телесну неповредност путника, посетиоца, кирајџије и гледаоца; а сумњиво је да су и ови последњи када су куповали железничку карту, улазећи на вашар или у менажерију, мислили да ставе на терет предузимачу све ове незгоде које могу да се догоде за време вожње, одмора или претставе; ни обвезани није имао ту непромишљену племенитост на коју га јуриспруденција обавезује, ни поверилац није ни мислио да ставља захтеве који му се дају. Заиста, обавеза апсолутне безбедности нема ничега искрено уговореног; овде се ради о једној законској обавези, или боље речено, обавези коју је створила јуриспруденција, коју судија утура у уговор; не обазире се на стварну вољу странака, већ се води рачуна о оној коју су оне требале да имају; спроводи се правни социализам, уговорни дирижизам. Јуриспруденција иде тако далеко у том правцу којим је пошла 1911 г., да позајмљује путнику вољу да уговара не само за себе већ и за своју жену или децу: узимајући место у аутомобилу, или возу, или у трамвају, ми стипулирамо прећутно и не сумњајући у то, за наше блиске рођаке, који ће имати право, ако се догоди незгода, на дирекну тужбу која се рађа из те тобожње стипулације за друге; то би било потпуно тачно кад се неби претпостављала наша предострожност у корист наших •сродника. Доиста, циљ коме тежи Касациони суд, кад тако проширује облигаторну садржину, заслужује да се одобри, пошто се овде не ради ни о чему другом но само о томе да се осигура обештећење жртви или њеним сродницима и да се процењује одговорност транспортера; али ипак остаје 'само то, да је овај успех постигнут помоћу техничке процедуре о којој се може дискутовати, захваљујући овој натегиутој процедури која је у ствари негација аутономије воље код уговарања: уговорачи нису више своји господари; облигаторна садржина није више онаква какву су они хтели, већ онаква каква им се наметне; њихова воља је надкриљена једном вишом вољом пред којом они морају да се приклоне; оиа је диригована.

III. — А овај државни интервенционизам и надзор испољавају се баш нарочито према обавезној снази уговора, где им је дејство ублажавајуће, разоравајуће и несрећно. Законски прописи •који настоје било да ослабе облигаторну везу, било да је уни-