Бранич

ПОСЛОВНИЦИ АДВОКАТСКИХ КОМОРА У НАШОЈ ДРЖАВИ 341

У Закону о адвокатима ништа се не говори о издавању пуномоћства за заступање на скупштини, међутим адвокатске коморе у Загребу, Сарајеву и Скопљу предвиделе су могућност учешћа на скупштинама и преко пуномоћника. Ближа упутства о издавању пуномоћства прописале су само адвокатске коморе у Загребу и Скопљу, док се Сарајевска комора задржала само на констатацији да је могуће учешће на скупштини и преко пуномоћника. 9 ) У погледу сазивања ванредне коморске скупштине, Адвокатска комора у Загребу предвиђа у § 2 пословника да Одбор коморе неће сазивати ванредну скупштину на захтев чланова Коморе, ако је предмет захтева такав да по закону не може доћи на дневни ред. По гштању подношења предлога скупштини од стране чланова коморе, предвиђено је у пословницима свих комора, осим Загребачке и Сарајевске, да сваки члан има право да самостално подноси скупштини писмене предлоге. Загребачка комора не даје ово право поједином члану, већ захтева да предлог потпишу најмање 20 чланова (§ 4), а Сарајевска одобрава подношење предлога ако га потпишу најмање пет чланова (§ 14). Различити су и рокови у којима се предлози имају поднети да би могли бити изнети пред скупштину, али то је питање од мање важности и зато се по томе нећемо упуштати у детаље. У свима пословницима је предвиђено да се може поднети предлог коморској скупштини за закључење дебате, само што поједине коморе ово право дају свакоме члану посебице, док друге условљавају, да предлог о закључењу дебате подупре још известан број чланова. Тако, Адвокатске коморе у Београду и Адв. комора у Новом Саду траже да предлог буде писмен и да га потпишу бар 10 чланова скупштине. У појединим пословницима постоје интересантне одредбе у погледу претседника коморе, односно коморске скупштине. Тако по § 17 Пословника адвокатске коморе у Сплиту, претседник гласа само у случају да се гласови подвоје на једнаки број. По § 10 истог пословника „Ако сам претседник нешто предлаже или се упушта у расправу, тада његов заменик преузима претседништво." Исте одредбе постоје и у пословнику адвокатске коморе у Љубљани (§§ 20 и 29). У надлежност коморских скупштина, поред осталога, спада и избор часништва комора у смислу § 43 Закона о адвокатима, Број чланова одбора појединих комора и осталих часника, уко-

9 ) Други став § 5 Пословника адвокатске коморе у Загребу, који се односи на пуномоћнике, гласи: „Чланови који имају писарну у Загребу не могу уопште бити заступаии по пуномоћницима. Адвокат који има писарну изван Загреба може бити заступан само по адвокату који имаде писарну у истом или најближем месту истога округа. Такав пуномоћник може заступати највише двојицу чланова. Пуномоћ мора бити оверовљена или пО суду или по Кр. јавном бележнику или по двојици адвоката из истога места. * На исти начин решава ово питање и адвокатска комора у Скопљу, само што не захтева да пуномоћје буде оверено код власти, већ тражи да пуномоћство својеручно потпише властодавап, а да аегову истинитост приликом употребе зајемчи својим потписом пуномоћник. (Упореди установу пуномоћника на скупштини са ставом петим § 38 Закона о адвокатима).