Бранич

298

„Б Р А Н И Ч-

ових извора треба да уговорни дирижизам црпе своје инспирације и у овим изворима наћи ће своје оправдање као и границе које он паметно не би могао да пређе без самовоље » опасности. Превео- с француског Војислав В. Лукик, судијски приправник Срееког суда на Умци..

Д-р Јосии Весел, адвокат — Сарајево. ИЗБРАНИ СУД ЗА НОВИНЛРБ У мартовском броју „ Бранича " изашла је интересантна расправа судије г. Миодрага Т. Стојановића о горњој теми. Ми смо г. судији Стојановићу захвални што је потакао то питање. Ми смо још у јулском броју „ Правосуђа " (годиште 1934) истакли у нашем чланку: ,,Јесу ли новинари без правне заштите на територији апелационог суда у Сарајеву?" да се ни који сталеж не брине толико за јавност као новинарски, а да се код тог релативно врло мало брине за своје сопствене сталешке интересе. Па кад је тако, дужност је нас правника да свратимо позорност меродавних фактора на ова интересантна али недовољно разматрана и правно недостатно уређена питања. I. У пракси се нарочито осјећа и по г. Стојановићу с правом истакнута мањкавост, да у „Уредби о новинарима од 25/9. 1926. са изменама и допунама од 28/3. 1928." није предвиђено да ли се прописи грпп-а имају примјењивати на спорове засно>ване код Обраничког суда за новинаре, и ако је опште познато да за сваки суд мора постојати известан поступак. Осим по г. Стојановићу истакнутих питања искрсла су у пракси још и питања, ко све може да буде обраник, морају ли се обраници заклети, могу ли се свједоци заклети или се њихова заклетва има препустити редовном суду, како се чланови новинарских судова имају хонорисати, има ли се увести посебни деловодни протокол, мухур Обран. суда за новинаре (пошто се на пр. у Сарајеву води у Р. рег. Среског суда) итд. Из целог склопа нерешених питања следи да што прије треба донети сасвим нову „Новинарску Уредбу", пошто садања никако не одговара, и то по саслушању ,,Удружења Новинара", „Судијских Удружења", „Адвокатских Комора'' итд. Минималан је пак захтев да се барем Уредба у том правцу хитно измени да се прописи грпп-а имају рег апа1о§1ат примењивати на спорове између власника листова и новинара изузевши прописе о правним лијековима. II. Сврха је ових редака да укажемо још на један управо гротескни недостатак, усљед којег су новинари дуже времена бар на подручју Апелационог суда у Сарајеву — били без правне заштите. Ствар је интересантна, па ћемо се мало опширније с њом позабавити. У нашој већ цитираној расправи: „Јесу ли новинари без-