Бранич

ДИРИГОВАНИ УГОВОР

297

Много су другојачије законодавне мере које су предузете за време и после рата; оне то чине у широким и великим размерама; оне заузимају држање тенденциозних мера чији је задатак да повлашћују једну категорију грађана против друге: намештеника против послодавца, кирајџију или закупца против закуподавца, трговца против сопственика зграде, и то без стварне узајамности; тако да се постепено ствара класно право; правна равнотежа коју је настојао да реализује грађански законик међу уговорачима, данас је поремећена од државних власти; људи нису више једнаки пред уговором, па према томе и пред законом. У овоме се даље не би ни могло да иде; све више економија и политика преовлађују над правом. И збиља већ је време да се сетимо да је право, и ако има везе са политичком економијом и једном речи речено са политиком, још у тешњим везама, које су врло потребне, и врло старе, и са моралом и правдом. Ми присуствујемо данас једном трагичном двобоју између права и законитости; све више и више законитост се одваја од права; дошао је тренутак да помислимо да изнад позитивних закона, који су врло често несавршени и тако кобни, постоји једно више право које му претходи, Слсегопоу уегиш јиз, „природни разум који управља свима народима" редактора нашег грађанског законика, „примитиван разум" и „односи правичности који су постојали пре позитивних закона" Моп1еб^шеа и Едмонда Пикара „чисто право". Појам природнога права, толико озлоглашен, има нечег доброг; и ако ово природно право запостављамо и не обраћамо пажњу на њега, оно не пропушта да нам се свети и законодавни хаос у који се заглибљујемо показује нам се као најодлучнија и најжалоснија демонстрација због тога.

Ово парадоксално и опасно стање осећају јако практичари; о томе нам не требају други докази до писмо које нам је упутио један адвокат упиеан код једне важније коморе, а у коме стоји следеће: ,,Читав социјални живот и правна сигурност су у питању... -али, чудно је, ја нисам чуо протесте од стране професора права. Ако они верују у своју социјалну мисију, ако верују да је поштовање уговора једна нужност социјалног живота, како могу остати равнодушни пред овим покретом који руши резон њиховог постојања ? Једног дана када не буде било права, већ само апсурдних и сметених законика, онда ће моћи постојати још професори законодавства, али неће моћи да постоје професори права." Лекција је опора, може бити и претерана; али заслужује да мислимо о њој; дужност је правника да у данашње помућено време остану верни постојаним принципима који чине основ права и да их противставе чврсто у свим приликама законодавчевих лутања, а која су пролазна, и да тако убрзају повратак аормалном стању, традицији и добром схватању: нарочито од