Бранич

ПРИКАЗИ

387

рала — в. ВојШаг Магксткћ: Еззаг зиг 1ез гаррог1з еп1гг 1а поИоп с1е јизпсе е{ I' ИађогаИоп Ли ЛгоИ рггме, Рап®, 1930) као Јоппе или као соп81гиЈ(, може се правичност тачно дефинисати, Јправо дати њена једна или две дефивиције. Други део рада г. Оез5епб-а доказ је оваквог нашег схватања. Он обухвата правичност правосуђа, тј. примену и остварење овога појма, израженог у појединим позитивним текстовима, у пракси. При томе су излагања џ запажања врло потпуна и, у главном, тачпа, и ако а^тор на мнојо места истиче своју приврженост индивидуалистичкој донтрини, истина приврженост дапас модерном схватању „диригованог инливид\ализма" (као пандан изразу „есопопне Шп§ее"). Ипак, са свим овим непотпуностима, књига г. Оабзепб-а претставља један значајан прилог за расветљење овога проблема. МГсће1 В1опс1: 1,е {опЈетеп! сЈе 1а 1 6 5 х о п, 1Ј11е, 1935, р. 166. Питање узајамног односа давања (сЈаге, 1асеге, ргаеб(аге), код двостраних, комутативних уговора, представљало је од увек једно од главних питања облигационог права. Полазећи од поставке да је немогуће да давања буду апсолутно једнака, јер би уговор у томе случају изгубио свој разлог постојања, признавало се да је идеја спекулације, макар и у најмањој мери, својствена већини уговора. Само је овакво схватање наметнуло и питање граница те спекулације: да ли оотавити странкама да оне саме, вођене идејом добити, објективне Оцене вредности мењанога предмета, па чак и идејом спекулације, по својој вољи закључују уговоре, те да њихова важност не зависи од објективне процене вредности предмета правнога посла или, водећи рачуна о моралности правнога предмета, не допустити неограничену вољу странкама, већ захтеватипостојање стварне, објективно цењене, сразмере давања уговарача. Другим речима, да ли оставити слободи уговарања н ограничено поље рада или га ограничити? Друго мишљење је данас преовладало. Слобода сама себи није циљ већ она има да послужи као средство за остварење социјалне правде. Отуда ће она имати да опстане само док заиста и служи томе циљу. Исти је случај и са слободом уговарања: друштво, будући да је у његовом интересу развијање индивидуе, призна-е појединцима право да могу слободно регулисавати међусобне односе, но то само дотле док то слободно регулисање не буде представљало штету с једне стране за друге слабије појединце а с друге стране за само друштво, када ивтервенција друштва, тј. ограничење или боље рећи сужавање слободе уговарања постаје не само потребно него и неопходно. Међу средствима која имају за циљ да послуже као бране самовоље појединаца, управо као бране јачоЈ вољи која је осигурана јачом материјалном подлогом, истиче се и установа прекомерног оштећења — 1ае510 епоггшз. М. В1опсЈ у својој књизи 1^е/опАетеп! <1е 1а 1ез10П, пружа нам врло концизна и стручна излагања о правној основи ове установе у данашњим и у ранијим правним системима, не губећи из вида и социјалну позадину овога прс;блема, а нарочито његов положај у области филозофских система који су се до сада смењивали у историји човечанства. У Предговору и Уводу аутор поставља проблем са гледишта права: да ли се основ установе 1аезЈо епоггшз налази у недостатку воље једнога од уговорача, т. зв. субјективни основ одн. субјективна теорија, или у несразмери давања као таквих, као објективних вредносги, т. зв. објективни основ одн. објективна теориЈа. Постављајући проблем аутор у исти мах указује на практичну важност овога проблема и на сву несагласност која у томе погледу постоји како у законодавствима тако и код аутора. Отуда он, у циљу правилног решења питања. излаже сукцесивно схватања различитих права и аутора у појединим периодима времена. Тако у првој глави излаже облик и основ ове установе у римском и каноаском праву. Полазећи од идеје поштовања дате речи, која је идеја у самој ствари значила поштовање предузете форме јер се и свака обавеза закључивала у одређеној форми, римско право, као што је познато, није постављало никаква ограничења слободи уговарања. Међутим све незгоде оваквог схватања убрзо су се осетиле. Прво путем установе гезМиНо 1П јп1е§гигп. а зати.м увођењем установе 1аебЈо епогшјз (од стране царева Диоклецијана и Максимилијана), римско право чини концесије од своје дотадање ригурозности заснивајући обе ове установе на чисто објективном основу: несразмери давања објективно цењеној (оштећење преко половине код продаје непокретности). Теолошко схватање права, полазећи од идеје највишега циља — Бога, осуђујући установу интереса, прихвата идеју о 1аезЈо епогтјз истакнуту У римскоме праву, и даје јој најшири значај: тј. проширује је на све уговоре, а заснивајући је опет на чисто објективном основу. Такво је стање, са мањим или већим модификацијама (у овом су погледу врло интересантна излагања г. В1оп<1-а