Бранич

ОСНОВИ МЕЂУНАРОДНОГ ДЕЛИКТНОГ ПРАВА

401

овде, не проста људска радња, већ, државно проузроковање {2. а) —(в. нашу горе цитирану књигу: §§ 10. V и 11). б). Други елеменат међународног јавног неправа, његов атрибутивни елеменат, то је као и код кривичног дела, противаравност проузроковања. Али не може се овде сватити противправност просто као противправност, као што је то она код кривичног дела, јер не би се тада могло разликовати међународно јавно неправо од других врста јавних неправа ван кривичног неправа, које, могући по својој природи повредити норме свију врста права (приватног и јавног), има (2) као својсшвен елеменат нарочито предвиђеност проузроковања у кривичном законику. Треба квалификовати поменуту противправност међународном јавном иротивиравношћу, што ће рећи на супрот међународној јавној норми. Она може исто тако бити и противправност у цивилном неправу, било неуговорном или уговорном. с). Често се подвргава постојање једне међународне јавне обавезе услову реципроцитета или каквом другом услову. Али не следује то да треба додати нов атрибутивни елеменат: испуњење услова (чињеница да је испуњен услов) обавезе (по примеру услова инкриминације код кривичног дела), јер овде у случају одсуства реципроцитета и т. д. нема међународне јавне обавезе па следствено ни међународног јавног неирава. д). Када би постојало међудржавно кривично право (види наш чланак: 1.е ОгоН сптше1 т1еге1а11цие у ГАптшге с1е ГАззоааИоп Уои§оз1ауе <3е ОгоИ 1п1егаа1лопа1 (1931), 241 дакле међународна кривична дела, чији би субјекти биле државе, искључиво или паралелно, требало би додати као специјалан атрибутивни елеменат међународног јавног неправа неинкриминацију проузроковања. е). Наша потпуна дефиниција међународног јавног неирава је дакле следећа: иротивиравно државпо међународно јавно ироузроковање. 2. Међународни јавни извршилац кривичног дела 1 ) а). Његов први елеменат то је, исти као код кривца, извршилац, који је овде, као што смо видели, Држава. б). Други елеменат, атрибутивни, треба да буде виност. Али питање виности у домену међународног јавног деликтног права треба да буде остављено једном засебном чланку. с). Како овде има лица која уживају имунитет, питање се може поставити, да ли осуство својства лица које ужива међународни имунишет треба да буде унето у појам међународног јавног извршиоца кривичног дела, као што је то ово унето у појам кривца. Поставља се исто тако као опште питање, да ли треба додати као специјалан атрибутивни елеменат појму међународног јавног извршиоца кривичних дела (види §§ 20 и 23 -нашег горе цитираног дела), исауњеље личних објективних услова

г ). Зиг 1а по!шп с1и (Шшдиап1, в. нашу књигу горе цитирану, § 20 и даље.