Бранич

400

„Б Р А Н И Ч*

као психо-физичко биће, или (Ломброзо) психо-аатолошко биће. Ово биће, или овај правни појам, биће или појам кривца, обухвата као један од својих елемената, између осталих, исихички услов, субјективну, кривичну одговорност, дакле виност. Сада се види, због чега је проблем Бипартиције и Трипартиције претходан проблем за дефинисање Међуниродног јавног неправа. Заиста овај проблем додирује све врсте неправа, а не само кривично неправо, он је дакле један општи проблем деликтног ирава (праза које смо ми издвојили као другу грану права, насупрот првој грани, а то је ираво о ираву или краће право) и према томе односи се исто тако на Међународно деликтно ираво. Према своме решењу појам Међународног јавног неправа биће схваћен објективно-субјективно, као што је то кривично неправо у Бипартицији или чисто објективно, као што је то кривично неправо у Трипартицији, и према томе и Међународно деликтно право имало би два основна кривично-правна појма: неправо и санкцију, или, три: неправо, кривца и санкцију. Трипартиција је имала за консеквенцу у Науци Кривичног права потпуну реконструкцију ове науке. Али деликтно право (и деликтни морал) далеко је од тога да буде тако компликовано, као што је то кривично право, и његова наука је према томе такође врло проста, да би законодавним и научним реконструкцијама могла претстављати тешкоћу. Наука Међународног јавног деликтког права још не постоји, а још мање као самостална, тако да је спорни део конструкције Трипартитног Међународног јавног деликтног права минималан, и да је у томе посао олакшан. III. 1. Међународно јавно неираво. а). У Науци Кривичног Права постоје два метода за дефинисање кривичног дела: реалистички и нормативан. Реалистички метод узима у расматрање кривично дело у толико у колико је оно феномен физички, просто људско дело. Нормативна метода узима у расматрање ово на првом месту у толико у колико је оно дело (акт) подвргнуто суду неодобравања, дакле као једну чињеницу обучену у правну форму. Кривично дело је, према реалистичкој дефиницији, по своме основном елементу људско дело, а према нормативној дефиницији оно је иовреда норме. Исти проблем треба се поставити следствено и у погледу Међународног јавног неирава. Наша дефиниција кривичног дела је реалистичка, а поред тога она дефинише на првом месту, не /?ад№у(каошто то чинедруге дефиниције, а што има за консеквенцу неправилно сватање појма идеалног стицаја), већ проузроковање (произвођење последице)—• (в. наше горе цитирано дело § 10. V). Следствено наша дефиниција Међународног јавног неирава треба, такође, да буде реалистичка: ово неправо је на првом месту, што ће рећи према своме основном елементу, проузроковање, т. ј. произвођење последице (промене у спољнем свету произведене на међународном јавно правном добру). То проузроксвање је

Ј