Бранич

412

„Б Р АН И Ч"

права јеуовим примитивним међупородичним односима. Није нетачно тврђење ако се каже да је породица први степен цивилизације. Цивилизација и међународно право такође почињу са примитивном породицом. Но овде не треба пасти у заблуду па мислити, да је ово рудиментарно право садржавало само рудиментематеријално—правних норми. Не, упоредно са овима јављале су се и процесно-правне норме још од свога прапочетка. Увећана породица, то је племе или жупа, — где су права и дужности много више развијени т. ј. сложенији и развијенији. Право (какво такво), које управљаживот друштвени ове групе управља не само унутрашње односе породичних група, као једна врста унутрашњег рудиментарног права, већ управља такође и односе спољне између суседних група, јер без тога живот би био изолован и ограничен само на унутрашњост ових малих група, што би било противно фактима и немогуће замислити. Право, у смислу јавне власти управља ову групу још увек малу, на један начин сличан породици, али мало више развијен у смислу проширења. Овде се још група схвата као група одређених физичких лица, што долази као главно и на прво место, док насељена територија долази у позадину као схваћена сасвим друкчије него што данас схвата унутрашње државно право, јер та се територија мења са пресељавањем још лутајућих племена и према једном прећутном споразуму између суседних племена. Ова је територија више или мање пространа према потреби племена у географској средини, т. ј. њена је просторност сразмерна према броју чланова потребама тих племена, која деле ту територију према једном међународном (управо међуплеменском) обичајном праву да се може населити и економски искористити свака територија на којој не станују друге породице и племена, ово је право по својој правној природи већ интернационално, а карактера је материјалног. Овде се не може говорити о одређености граница територије у данашњем смислу, пошто је територија сматрана као део целе земље (т. ј. кугле земљине), која је заједничко добро, или боље речено која не припада никоме, и коју може искористити свако према својим потребама. Као што се види овај најшири појам својине земље јесте комунистички појам колективне својине земље. Онај ужи појам својине земље (:породичне и племенске својине) је мање комунистички и он је полуколективан, и ствара се доцније кад се племена вежу за одређену територију. Овде дакле треба тражити прве трагове државног и међународног права. Силом околности да се узајамно трпе, по готову и живе у једној повећаној безбедности на свету, ове мале групе племена, формирају се у једну прећутну, регионалну конфедерацију, посталу случајно — стицајем прилика, не по претходном плану, а засновану на међусобној узајамности интереса да живе у миру на једној одређаној територији, и потреби да своје удружене интересе бране. Ту се већ подразумева споразум и узајамни пристанак интересованих" да живе у једној заједници на одређеној територији, а ту већ има права и дужности. Право има за корелатив санкцију, а дужност обавезу. Санкција и обавеза претпостављају власт која их примењује или цагони на