Бранич

420

,Б Р А Н И Ч"

По нашем мишљењу ово све зависи од случаја. Нема никакве сумње у то, да је и закуподавац дужан, као уосталом и сваки други, да се власти за сличан случај обрати са писменом претставком снабдевеном прописном таксом, али има случајева где је то немогуће. Има случајева када закуподавац примети да се његов кирајџија сели из стана; износи ствари и одлази. Њему је у таквом случају немогуће да пише молбу; да је носи и предаје власти, и да чека одлуку, јер док он то учинио буде, свака интервенција власти ће постати илузорна, јер ће већ бити касно, пошто би дотле кирајџија већ изишао био, и ствари однео, сасвим или делимично. У том случају би закуподавац био у врло незгодном положају, јер прво и пре свега, он је лишен законске залоге коју у смислу § 686 грађ. зак. има на стварима његовог кирајџије, односно права, да се из тих ствари првенствено и пре свију других наплати за дуг од кирије, и друго, он у том случају мора код надлежног суда подизати тужбу противу његовог кирајџије, и доказивати да му он дугује кириЈу, док би у случају, да је закуподавац задржао ствари, његов кирајџија морао доказивати да је кирија плаћена. Због оваквих случајева су и власти увек на прост захтев закуподавца да се кирајџија спречи у изношењу ствари, — интервенисале одмах и пружале закуподавцу закону заштиту, сем елучаја — разуме се — кад кирајџија уредним признаницама докаже, да је кирију платио. Предлог за задржање и записник о томе задржању, сачињавани су на лицу места проведене интервенције, а остале формалности у колико се нису могле обавити претходно, употпуњаване су накнадно. Чак и онда, када би се у осуству самог закуподавца, у име његово јављала његова жена, пунолетна деца, послуга или пазикућа, давата је закона заштита, само ако кирајџија не докаже да је кирију платио, а закуподавац би накнадно одобравао поступак, чиме би и та формалност испуњена била. Нема сумње да би власт погрешила, односно она би се огрешила о своју дужност, ако би одбила да пружи асистенцију закуподавцу у сличним приликама са мотивацијом, да је потребно поднети писмену молбу, односно да закуподавац треба да се обрати власти сам и лично, а не преко његове породице и послуге. Кад има времена и могућности, ово треба захтевати, али кад је то немогуће испунити, дужна је власт у границама могућности пружити закуподавцу заштиту, јер му је право на задржање ствари његовог кирајџије законом загарантовано, а кад се нечија права вређају и кад се власт о повреди тог права, или о неповреди истог може одмах уверити, онда је она дужна да интервенише и на усмени захтев закуподавца, па и на захтев његових млађих у његовом осуству, или у случају да је он спречен да то своје право врши. Она власт, која је дужна да прибави важност сваком праву, било оно стечено одлуком суда, било по сили законских прописа, — била би надлежна и за пружање заштите закуподавцу, а то је полицијска власт. Сада да видимо, како стоји ствар када је право закуподавца угрожено приликом пописа које врши извршна власт код кирај-