Бранич

О ЗАШТИТИ ПРАВА ЗАКУПОДАВЦА ПО §686 ГРАЂ. ЗАК.

421

џ И је који поред осталог дугује кирију, а који попис има за циљ, д а обезбеди тражбине трећих лица по судским одлукама. Некоји правници тврде, да се и у оваквим случајевима закуподавац мора појавити лично код извршног органа који попис в рти, и чинити употребу свога права т.ј. задржавати ствари њег овог кирајџије што ако не би учинио, било због тога што је отсутан или што је спречен, да се претставке и усмени захтеви њ егове породице: жене, деце и његове послуге, не би смеле уважити, већ би се ствари имале пописати и предати повериоцу по судској одлуци, баш иако кирајџија-дужник не би имао признанице о плаћеној кирији, или би шта више и сам признао да кирију дугује. Овакво резоновање је најмање правничко, јер кад је власт дужна на захтев кућевласника да интервенише, и пружи му законску заштиту онда, када му право залоге угрожава сам кирајџија, — онда по чему би и на основи чега та власт могла одбити да му то право заштити, кад се већ ту, на лицу места налази, и кад је већ опште позната ствар, да закуподавац има прече право наплате због дуга од кирије, од свих осталих поверилаца. Према установама § 471 грађ. суд. поступка, поред осталих ствари у том зак. пропису поменутих, за извршење иресуда судских не могу се узети у иоиис ствари које би за безбедност кирије нужне биле. Прописи § 471 грађ. суд. пост. установа су јавноправног карактера што значи, да власт по званичној дужности мора да мотри да се права, која су тим зак. прописом загарантована, и респектују. Према томе, правни је апсурд, и чисто непознавање закона, свако тврђење, да се власт може и оглушити о истакнуте приговоре односно права на ретенцију ствари због дуга^од кирије, ако тај приговор приликом пописа за обезбеду тражбина трећих лица, не би учинио закуподавац лично, већ би то чинила његова жена, деца или послуга у његовом осуству, али у име њега. Забрана се може ставити на овакве ствари, али у том случају закуподавац има право задржања. Према томе, довољно је, да је извршној власти од стране закуподавца, директно или индиректно стављено до знања да му дужник, — чије су ствари требале да буду узете у попис за обезбеду тражбина трећих лица по судским одлукама — као његов кирајџија дугује кирију, па да се та власт заинтересује за тај случај, или на тај начин, што ће, ако кирајџија буде порицао да кирију дугује, од њега признанице о исплати кирије тражити, или ако кирајџија буде признао, па чак шта више и тврдио, да дугује кирију, а поверилац по судској одлуци за чији је рачун те ствари требало пописати и изнети, — то буде оспоравао, — онда би се он имао позвати да докаже да је кирија плаћена, и то ту одмах на лицу места, што ако не би успео, ни ствари у залогу не би добио. Односно он би имао право залоге само на оном остатку ствари, које преостану пошто се кућевласДик обезбеди, у колико би се оне по закону у попис узети могле. Што се тиче злоупотреба, које могу да врше споразумно кирајџија и његов закуподавац, истичући фиктиван дуг од кирије