Бранич

422

.БРАНИЧ'

приликом пописа по тражбинама трећих лица, а у циљу да се дужник-кирајџија заштити, и ова тражбина осујети, — томе на супрот могло би се истаћи и то, да има случајева фиктивних тражбина по судским одлукама које су споразумом дужникакирајџије и тога повериоца по судској одлуци засноване, а у циљу да се закуподавац изигра, односно да се његова тражбина због дуга од кирије осујети. Зато извршна власт не може, нити сме чинити претпоставке о фиктивности тражбина, ма са чије стране та тражбина долазила. Власт се мора ограничити на то, да учини оно што је дужна по закону учинити. У сваком случају ствари треба увек пописати, па на приговор закуподавчев, да му се кирија дугује, исте треба њему предати на чување под закону одговорност, с тим, да у року од 15 дана уредном тужбом код надлежног суда правда то задржање, што ако учинио не би, ствари ће се од њега одузети на захтев повериоца за чији су рачун пописате, и овом последњем предати у залогу и на чување под закону одговорност. Без предлога повериочевог извршна власт у овој ствари не би могла интервенисати. Ако би се догодило, да закуподавац, приликом пописа ствари његовог закупца за обезбеду тражбина трећих лица по судским одлукама, не употреби своје право задржања због дуга од кирије те се ствари и изнесу, — онда он не би имао право тражити повраћај ствари, а губи и привилегију да се првенствено измири. Али ако би власт, и поред тога, што је закуподавац лично, или преко својих укућана или млађих, истакао право задржања ствари његовог закупца због дужне кирије, — ипак ствари изнела, и предала коме од поверилаца — трећих лица закуподавац би имао право тражити да му се ствари врате у залогу, и он би то и добио. Сасвим је неосновано и депласирано смешати овај случај, када власт и поред истакнутог права на ретенцију ствари због дуга од кирије од стране закуподавца, ипак ствари изнесе под ма каквим изговором — са случајем, када закупац сам изађе из закупног добра и ствари изнесе. У првом случају власт дејствујући по званичној дужности и прибављајући важност једној судској одлуци, приватно правне или јавно-правне природе, у корист једног приватног лица или јавно правне установе, — вређа права трећег лица — закуподавца, док у другом случају је чисто приватно правни одношај између двају приватних лица, који одношај они у спору код иадлежног суда, имају да расправе. Случајеви су ови сасвим различни, и по начину извршења, а и по последицама које следују, односно од начина ка који су ствари у конкретним случајима изнете, зависне су и последице, које су различне, и производе различна правна дејства. Ова заблуда, да изношење ствари које су нужне за обезбеду дужне кирије од стране власти, приликом пописа за рачун трећих лица, и поред истакнутог захтева на задржање- због дуга од кирије од стране закуподавца, — производи исте последице, односно исто правно дејство у корист онога коме су ствари у залогу предате, као и код случаја кад кирајџија сам изиђе и