Бранич

О ЗАШТиТИ ПРАВА ЗАКУПОДАВЦА ПО §686 ГРАЂ ЗАК. 423

ствари изнесе, другим речима, да закуподавац у том случају губи приоритет у ваплати, — дошла је код некојих правника, врло вероватно због одлуке Касац. Суда отштампане код § 686 т. 3. по којој: док су ствари у закупном добру, кирајџија у спору доказује да је кирија плаћена, а кад изиђе и ствари изнесе, закуподавац доказује да кирија није плаћена. Међутим идентификовати случај уредовања власти са случајем поступака приватних лица права је бесмислица. У међусобним односима приватна лица могу манипулисати слободно у колико није повређен какав јавно-правни интерес. Закуподавац на пример може дозволити да његов кирајџија изнесе ствари из закупног добра, иако кирију није платио. Свако лице има права располагања са својим стварима, те ове може по својој вољи употребити, отуђити или уништити; таква лица могу чак и најнужније ствари отуђити, продати, али власт такве ствари не сме у попис узети за измирење приватно-правних тражбина, јер је то забрањено. И кад је по закону забрањено узети у попис ствари које би биле нужне за обезбеду дужне кирије, онда власт то има да респектује и на то по дужности да пази. Како се стиче залога по судским одлукама прописано је у грађ. суд. поступку. Ако је власт, прибављајући важност једној судској одлуци поступила у духу прописа грађ. суд. поступка, и ако је мотрила и на друге одредбе законских прописа да не повреди право трећих лица, онда ће извршено обезбеђење остати у сили и снази. Повреди ли власт права трећих лица, — у овом конкретном случају то би се односило на закуподавца — на тај начин, што би пописане ствари изнела и предала повериоцу по судској одлуци, иако то закон забрањује због тога, што су те ствари нужне за обезбеду дужне кирије, или су туђе ствари, или најнужније ствари, — онда ту нема залоге, при свем том што би такав поверилац баш и изнео те ствари, и што би их он чувао макар и годинама. Суд би на крају крајева доеудио право ономе коме оно и припада према зак. прописима не обзирући се на то, како је извршна власт поступала. И шта би онда било? Било би то, да у случају неправилног пописа и незаконито стечене залоге, на тај начин што би ствари противно зак. прописима изнете и у залогу повериоцу предате биле, стајале у залози до окончања спора више месеци или година, и тиме проузроковале трошкове око чувања и издржавања, који би далеко премашали вредност ствари, те би ситуација била оваква: ствари су досуђене трећим лицима или као њихова својина, или као залога, али их они не могу подићи јер трошкови које тражи старалац за чување премашају њихову вредност. Да би се обештетила, таква лица имају права да туже првенствено повериоца који је ту штету проузроковао, а у колико се од њега наплатити не би могла, тужила би извршног органа а на крају крајева и државу за накнаду штете. Обично се овом тужбом обухватају сви напред побројани: и поверилац. и извршитељ и држава. Из овога се види колике су последице једног неправилног рада извршног органа, те је у спровођењу извршења потребно и пуно разумевања у послу и савесности и такта, да се посао обави како треба.