Бранич

СУДСКА ПРАКСА

425

ница и признања обеју парничних страна види се, да он ту суму није исплатио ни после неколико година, па дакле ни за три месеца, што је полициској власти највише остављено за извршење. Из решења судије за неспорна дела од 15 II 1926 г. види се, да је ова пресуда посгала извршном 15-Х-1904 г. да су старасци масе Лукине тражили, да се маси Лукиној имовина дос>ди у нагури, Јер се ! икола није користио правом исплате исте имовине у готову и да је с^м Никола признао да је дао један део али не све зато, што нијс био у могућшс.и да сие у готову и< плати. Кад све то стоји , овде ниЈе у питању извршење обичне уговорене обавезе, да би било места плаћању по прописима §§ 8; 2 и 8 ^7 грађ. зак. на коЈе се Апелациони суд погрешно позвао, већ Је онде \ питању извршење једне извршне судске пресуде, која се има извршити по од[едбама, прописаним за итнршење свих судских одлука. Рок за извршење ове пресуде био је онда, кад /е пресуда Бр. 37020 цостала извршном, као што је ј њој и назначено и тада је требало; одмах исплату учинити, ако се хоће тим нпавом да се користи. Исто тако, погрешан је навод Апелационгг суда, да тужена Смиљка није учинила никакав приговор на отплату откупне цене у ратама, извршену од с ране Нмколе, кад се из наведених решења види, да с> стараоци масе Лукине чији је наследник Смиљка а која представља тужену страну, тражили још раиије да се имање њој додели у натури, ппо није плаћено на време у готову, иначе, да тога протеста ни;е било, не би ни дошло до овога спора. Зато је потребно да Апел^циони Суд право тужиоца оцеви према преданим наводима и Законским прописима, имајући у виду све доказе обеју страна, па онЈа да донесе своју пресуду". Апелациони Суд*ни)е усвојио ове примедбе, већ је у писмј од 21 Х-1933 г. Бр ^66 дао следеће противразлоге: „Апелациони суд не може да усвоји гледиште Кагационог Суда о примени § 464 грађ. суд. пост. > овоме с^ору, јер прописи овога наре) ења односе се искључиво на извршне власти и немају никакве важности за ДЈЖНике а ово тим пре, што су извршне власти по § 466 грађ. с\д. пост. дужне да опомену д\жника на исплату дуга по пресуди, па тек после петнаест дана, да прист\ пе принудном извршењу. Што ј 'е полиц. власт толерирала пок. Николу и ни ј е по § 464 грађ. суд. посг. извршила наплату, већ му исплату у ратама при^ала, не може се на штету пок. Николе приписива и, већ т^женој страни, која је имала прако по § 464 грађ суд. пост, жалбом извршну власт па извршење пресуде нагнати. Најзад, Апелациони Суд не може усвојити ни речоновање Касационог Суда о примени §§ 882, 887 и 895 грађ. зак. јер је суд у поднетој извршној пресуди био дужан одрепити пок. Николи рок, у коме ће откупну цену маси положити, а кад су то првостепени, па и виши судоки пропугтили учини1и, онда се и на поднету извршну пресуду имаЈу применити на ред нав дене одредбе материјалног, грађанског законика, т.ј. због овога пооп\штања судова, да одреде рок исплате, не може се негирати право пок. Николе да ислпату изврши по одобренл извршне власти, као што је по поднетим квитама учинио". Касациони Суд у својој општој седнипи усвојио је примедбе свога оделења а ове противразлоге одбацио. Одлука опште седнице од 30-ХП-1933 год. Бр. 8663. Кад је аотраживање пореског дужника цесијом прешло у су ојину другог лица, онда држава за дужну иорезу нема право ир^енствене наалате ирема цесионару, ако пре извршене цесије није стекла законско право на истпм пошраживању. (Одлука Опште седнице Касационог Суда од 16 фебруара 19^4 год. Рев. бр. 140.) Решењем трговачког суда тужилац Р. \пућен је на парницу, ла докаже, да је пречи у праву наплате од Државе Југославије из депозита, кпји се води код истог суда за износ од 109.516 дин. колико држава потражује из истог депозита на им дуговања порезе фирме К и М. и која је сума дозначена \ депозит од Општине Б градске као остатрк примања ф'-рме К. и М. и које је примање помен_\та фирмч уступила — цедирала њ му — 'у-киоцу према цесији код кварта В. од 6 1Х-1929 год. Зато је тужио Државу и ■ '.чжио пресуду, да држ.п није п 1 ■ ^а у поаву наплате из истог депозита, п пгг ј он према цесији. • смислу §§ 2'6 и 867 грађ. зак. постао једин • власник овог примања фирминог о >пштине. Ос м тога навео је, да по чл. 146 Закона о порези држава има законску залогу само на непокретностима њених пореских дужника. док то право она нема на