Бранич

426

,Б Р А Н И Ч"

покретностима дужниковим, већ то право по чл. 31 Уредбе о осигурању и принудној накнади порезе стиче тек забраном. Међутим пореска управа — држава није поступила по наведеном законском пропису т. ј. није све до 6 септембра 1929 г., кога је дана примање фирмино прешло у тужиочеву својину, писменом доставом саопштила да задржава право залоге на примање. Окружни суд за град Београд пресудио је, да тужилац има првенствено право наплате из означеног примања фирме М. и К. пошто је тужилац извршеном цесијом постао сопственик истог примања а држава до извршене цесије није узабранила означену суму за дужну порезу. Ову пресуду одобрио је и Апелациони суд. Касациони суд примедбама свога 11 оделења од 21-Х-1933 г. Бр. 6818 поништио је пресуду Апелациоиог суда са следећих разлога: „Кад се из тужбе и одговора на тужбу а нарочито из лриложеног извода о разрезу порезе види, да у дуговану суму порезе дужника К. о чијем се првенству наплате води спор, улази, кзко дугована пореза, разрезана за раније време пре 1-1-1929 г. тако и дугована пореза за 1929 год., онда је суд био дужан претходно да извиди: колико је дугована пореза за време до 1-1-1929 г., од када је садашњи закон о порези ступио на снагу а колика је сума разрезана по садашњем закону т. ј. за годину 1929. По садашњем закону о порези а на име по чл. 146 држава има привилегисану залогу на непокретно имање пореског дужника за порез, који то имање дугује. У конкурсу са заложним повериоцима дужниковим држава има право првенства према њима за ненаплаћену порезу за последње три године рачунајући до дана продаје имања. У погледу покретности пореског дужника држава нема те привилегије, већ се у том погледу ставља у исти положај, као и остали повериоци и заложно право мора и држава за дуговани порез на покретностима дужникови1у. тражити и стећи на исти начин, као и приватни повериоци а према прописима грађанског законика и грађанског судског поступка. Према томе, у погледу овога пореза Апелациони суд је правилно нашао да држава нема прече право од тужиоца за наплату дуговане порезе за 1929 год. из судског депозита. Што се тиче дуговане порезе за време пре, него што је ступио на снагу нови закон о порези, односно садањи закон а то је до 1 јануара 1929 год. ожалбена пресуда није на закону основана са разлога, што се право привилегисане залоге државе за наплату дуговане порезе, који је разрезан по ранијем закону о порези, који је важио до 1 јануара 1929 год., не може ценити по новом закону о порези, који је цоцније ступио на снагу, већ се има ценити по дотадањем закону о порези, који је био ва снази и по коме је разрез порезе и учињен. Ово се види из § 158 од 11 садањег закона о порези, по коме се и несвршени разрези порезе до 1 јануара 1929 год. имају извршити по одредбама ранијег закона о порези а разрез као и наплата порезе по чл. 165 истог закона вршиће се само за припадајући порез оддана ступањана снагу тога закона а то је 1 јануара 1929 г. Према овоме и све повластице и привилегије, које држава ужива за наплату дуговане порезе имају се ценити по закону о порези, по коме је разрез порезе извршен а не могу се повластице у погледу првенства наплате ценити, нити одређивати по одредбама другог закона о порези. С тога и Апелациони суд у оцени питања првенства наплате дужне порезе дужника К. из судског депозита за време до 1 јануара 1929 г. има да цени по одредбама закона о порези, који је у то време важио а на име по чл. 108 истог закона, по коме је држава имала право, до ступања на снагу садашњег закона о порези, привилегисану залогу и првенствено право наплате од свих заложних и незаложних поверилаца пореског дужника из целе његове имовине а не само из некретнина. Члан 146 садањег закона о порези не може се применити и на овај порез". Београдски Апелациони суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму своме од 11-ХН-1933 г. Бр. 11876 дао следеће противразлоге: „И поред тога, што се, према решењу првостепеног београдског трговачког суда од 26-1Х-1932 г. приложеном у тужби, овај спор води због пречег права наплате спорног депозита у суми 109.516 дин., колико фирма К. и М. дугује држави на име неплаћене порезе за 1928 и 1929 г. ипак, по нахођењу Апелационог суда, предмет овога спора, у суштини својој, није првенствено право наплате из судског депозита између појављених поверилаца према заједничком дужнику, већ је у овом случају предмет спора право својине на спорном депозиту, као што се то из садржине тужбе види — § 305 тач. 3 и 5 грађ. суд. пост. Ово стога што се из писмена о цесији, потврђеног 6-1Х-1929 г. код кварта В. види, да је фирма К. и М. своје потраживање, које је имала од Општнне за излиферсзани