Бранич

430

„Б Р А Н И Ч"

Саорно штање између наследника, о квоти наслеђа, није претходно које би се имало расправити по § 10 Зак. о ван. иосш., већ главно које се има расправити у редовном спору. (Закључак II већа Каеационог суда у Београду од 1 фебруара 1936 год. Рек. 7/2). У оставинској ствари Ј. К., Срески суд за срез врачарски, закључком својим од 27 јула 1935 год. О.-8/10, утврдио је да Д. П. припада право на 2|3 заоставштине на основу нзјаве последње воље, а Вукосави и Видосави прнпада по 1ј6 заоставштине на основу закона, а малолетна Даринка унука поч. Јуле нема права наслеђа на заоставштину са разлога: „Пок. Ј. К. умрла је 13 фебруара 1935 год. оставившн изјаву последње воље којом је за свога наследника наименовала Душана П. из Рипња, а после своје смрти оставила је од порода две кћери Вукосаву жену М. С. и Видосаву жену Б. Н. обе из Рипња и унуку Даринку од умрле јој кћерн Олге жене Д, П. Вукосава и Видосава оспориле су важност ове изјаве последње воље, јер је њоме окрњен њихов закони део, а тако исто и заступник малолетне Даринке В. М. изјавио је да полаже право на закони део за малолет. Даринку. Суд се упустио у ово питање, као претходно, и нашао да тестаменат испуњава све законске форме те да по истом Душану припада 2|3 заоставштине, а Вукосави и Видосави као кћерима припада по 1|6 заоставштине, колико износи закони део који им је окрњен овим тестаментом, а малолетна Даринка, као унука, нема права на закони део — § 477 гр. зак. Овај суд је и ако ванпарнични расправио ово питање не упућујући странке на редован грађански спор, јер је нашао да томе нема места, пошто је овде међу странкама спорно једно чисто правно питање, а ово се, у см. § 10 з. в. п., може извести начисто и средствима која стоје овом суду на располагање. Суд је нашао да нема места ни примени чл. 43 у в. зак. за в. п., јер по нахођењу суда чл. 2 тач. 7 несп. правила примењује се онде где се међу странкама појавио спор о некретнинама, док овде то није случај, овде спор међу странкама постоји само о праву наслеђа. Ово своје тврђење суду изводи из тога што је чл. 43 ув. зак. у в. п. оспорио у важностн чл. 2 тач. 7. истог правила тамо где не постоје земљишне књиге, јер се својински односи тамо где постоји систем тапијашто је случај на територији овога суда теже доказују и то би се питање могло расправитн само путем грађанске парнице, док се ово спорно питање које је чисто правне природе може расправити и средствима која стоје ванпарничном судији на расположењу." По рекурсу наследнца Вукосаве и Видосаве, Окружнн суд за округ Београдски закључком својим од 10 октобра 1935 год. укинуо је закључак среског суда у колико се односи на признање 2|3 наследнику Душану, са разлога: „Овај суд је расмотрио нападнути закључак среског суда и рекурсне наводе, па је нашао": Да је срески суд погрешио што је признао право наслеђа по тестаменту на 2|3 заоставштине пок Јуле тестаменталном наследнику Душану^ којије признао законитим наследницима право наслеђа на истој заоставштини. По § 477 грађ. зак. окрњење законитог дела законитој деци, како мушкој ако нх има, тако и женској, ако мушких нема, састоји се у половини дела онога који би им по закону припао, кад оставиочева расположења не би било. Према томе, законитој деци Вукосави и Видосави прнпада по 1ј4 заоставштине, пошто је пок. Јула оставила две кћери. Па кад је срески суд правилно ценио, да има места примени § 10 в. п. п. и да Даринка ћерка пок. Олге дете ћерке пок. Јуле нема право на законски део, онда је срески суд био дужан да да разлоге, зашто признаје тестаменталном наследнику Душану 2(3 а зак. наследницима Вукосави и Видосави по 1|6 целокупне заоставштине, дакле противно јасном наређењу прописа § 477 г. з. јер тестаментални наследник Душан не може учествовати заједно са законитим наследницима у законитом делу т. ј. у другој половини заоставштине. Рекурсни навод у погледу непописане заоставштине суд није уважио, јер је то беспредметно у решавању овог предходног питања." Поводом рекурса наследника Душана, Касациони суд у Београду, закључком својим од 1 фебруара 1936 год. Рек. 7|2, укинуо је оба закључка горњнх судова и вратио ствар среском суду на одлуку, са разлога: „Пуномоћник тестаменталног наследника Душана истиче, да је пок. Ј. К. оставитељица имала три кћери: пок. Олгу, Вукосаву и Видосаву, и да се Даринка ћерка пок. Олге а унука оставитељке има сматрати као законски наследник, о којој се мора водити рачуна приликом досуђивања законског дела. Предлаже да се закључак рекурсног суда као незаконит укине, а закључак првог суда оснажи.