Бранич

СУДСКА ПРАКСА

није на време тражио отварање стечаја, па је с тога и ускратио одобрење предложеног поравнања. Ово тим пре што је стеч. дужник један део својих привилегисаних поверилаца из првог поступка у целости измирио са 50%. Други део са 40%. док осталим сада нуди 10%. а није сразмерно исплаћивао своје веровнике, те је једне веровнике ставио у гори положај. Стога сматра да Апелациони суд није могао преиначити закључак стечајног суда, који је донет по слободном судијском уверењу изложеном у разлозима закључка, а који закључак базира на пропису § 166 т. 1 и 2 стеч. зак., у ком су пропису предвиђени случајеви кад суд може ускратити одобрење предложеног поравнања. Налази да би рекурсни суд, да је при расматрању акта овога стечаја узео у обзир и акта из првог и другог поравнања стечајног дужника стекао исто уверење као и стечајни суд и да би закључак стечајног суда одобрио, јер би из ових аката видео да се у међувремену од првог принудког поравнања у стечају до овог стечеја имовина стечајног дужника стално смањивала док су ње« гови дугови стално расли. За доказ овога износи у цифрама однос активе стечајног дужника према његовој пасиви у првом, другом и трећем стечају наводећи да овај преглед сведочи да је стеч. дужник своје имовно стање од првог до овог стечаја намерно погоршао. У свом даљем излагању подносилац рекурса наводи да је стеч. дужник првенствено исплатио веровнике за које је знао да неће пристати на понуђену квоту да му не би сметали у даљим стечајевима, а ово закључује из тога што се поједини веровници из првог поравнања не појављују у другом и трећем док се извесни веровници појављују са истом сумом у свима стечајевима, а у другом и трећем стечају појављују се извесни нови веровници. Износи да се све ово утврђује актима принудног поравнања и стечаја и ваводи да му све ово даје основа да верује да је стеч. дужник извесним веровницима из другог и трећег стечаја издавао фиктивне менице, Тим поводом оспорава уредност тражбина веровника Ђорђа Генчића и Јадранско-подунавске банке, наводећи да су и потраживања осталих веровника који су гласали за поравнања, фиктивна и да због тога постоји кривична пријава противу стечајног дужника и тих веровника. Испитујући побијани закључак рекурсног суда на основу § 620 гр.п.п. поводом горњег рекурса Касациони суд је нашао да је неосновано тврђење подносиоца рекурса да је закључак рекурсног суда противан закону. Јер и ако пропис § 166 стеч. зак. дозвољава стечајном суду да у случајевима побројаним у том зак. пропису може ускратити одобрење закљученог поравнања, прописом § 167 стеч. закона дато је право на рекурс против закључка којим се такво поравнање не уважава и стечајном дужнику и веровницима који су гласали за поравнање. Значи да је самим тим дозвољено Апелационом као рекурсном суду да улази у оцену разлога који су руководили стечајни суд да ускрати одобрење предложеног поравнања, па према томе да улази у оцену питања: да ли је предложено поравнање у противности са заједничким интересима веровника, као и у оцену питања да ли је стечајни дужник својим несавесним и лакомисленим пословањем и тиме што није на време тражио отварање стечаја дошао у ситуацију да својим веровницима нуди мање од 1/3 њихових тражбина. У оцену гледишта рекурсног суда о постојању или непостојању услова због којих би на основу § 166 стеч. зак. требало ускратити предложено поравнање Касациони, као ревизионо-рекурсни суд се не може упуштати, пошто је то питање оцене чињеница. Па како се из изложеног види да подносилац рекурса не побија закључак рекурсног суда по основу што би исти био ништав са ког од разлога из § 571 гр.п.п. нити тврди да постоји какав недостатак поступка који спречава да се правна ствар исцрпно претресе и темељно оцени; даље да се побијани закључак у којој битној тачци заснива на чињеничној претпоставци која би била у противности са парничним списима, или пак на погрешној правној оцени ствари, већ напада слободну оцену чињеница од стране рекурсног суда, то је Касациони суд с обзиром на горе изложено, на основу § 620 гр.п.п. одлучио као у диспозитиву Јован Д. Смиљанић секретар Касационог суда у Београду.