Бранич

434

„Б Р А Н И Ч"

али ни по једном ни по другом поравнању није исплатио тражбине својих веровника, те му је сада поново отворен стечај у који су пријављене тражбине, које су скоро све биле пријављене још у принудном поравнању ван стечаја. Према овоме стечајни дужник за непуне четири године са својим веровницима закључио је принудно поравнање ван стечаја, па затим закључио принудно поравнање у стечају, па потом, не испунивши закључена поравнања поново је пао под стечај. Све ове наведене чињенице уверавају суд у лакомислено пословање стечајног дужника, те је суд дошао до уверења, да је због лакомисленог пословања стечајног дужника, и због тога, што није још у 1931 год., чим је постао неспособан за плаћање, предложио отварање стечаја, већ је тада учинио, да добије принудно поравнање ван стечаја, сада дошло до тога да веровницима трећег исплатног реда нуди свега 10 О! о од њихових тражбина, дакле много мање од % њихових тражбина. Зато суд налази, да не може одобрити закључено поравнање већ да се по § 166 т. 2. ст. 3. има ускратити одобрење овом поравнању". По рекурсу дужника и веровника, Апелациони суд у Београду, закључком својим од 14 јануара 1936 год. Пл. 1208|35, преиначио је закључак Окружног суда и одобрио поравнање између стечајног дужника и његових веровника са разлога: . „Када је и сам стечајни суд нашао да је предлог за поравнање примљен, као и да противу истог не постоји ни један разлог из § 165 стеч. зак., онда Апелациони суд као рекурсни сматра, да је погрешно донета побијана одлука о неодобравању реченог поравнања. Напротив, Апелациони суд сматра, да је баш у интересу веровника корисно, да се предложено поравнање одобри, Разлог првог суда, да се стечајна маса може евентуално увећати са 15.640 дин. као и са 112.821,30 дин. прикупљањем вересије у корист стечајне масе не може се примити као довољно оправдан, да би од тог прикупљањч, које је неизвесно, будући да је вересија, веровници имали више користи да се стварно поступак настави, него ли да се изађе на сусрет њиховом поравнању са дужником. Исто тако Апелациони суд као рекурсни не може примити ни разлог суда у ожалбеном решењу о томе, да је закључено поравнање у противности са заједничким интересима стечајних веровника, као и да је стечајни дужник за непуне четири године са својим веровницима закључио принудно поравнање ван стечаја, па затим закључио принудно поравнање у стечају, па потом, не испунивши закључено поравнање поново пао под стечај, јер сами веровници чији се интереси такође штите у стечајном поступању проценили су могућност редовног извршења обавезе по поравнању од стране стечајног дужника. Према томе ни суд нема разлога да сумња, да неће стеч. дужник ово испунити, јер је циљ законодавца да се сва стечајва поступања што пре окончају и сходним начинима изађе на сусрет како повериоцима тако и дужнику. Ако би пак дужник и овога пута пренебрегао своје обавезе из поравнања онда ништа не стоји на путу да се стечајно поступање настави". По рекурсу Зајечарске задруге за међусобно помагање и штедњу, Касациони суд у Београду закључком својим од 31 марта 1936 год. Рек. 166, потврдио је закључак Апелационог суда, са разлога: „Зајечарска задруга за међусобно помагање и штедњу у свом рекурсу наводи да је побијани закључак рекурсног суда противан закону са ових разлога: 1) Што је стечајни суд на основу § 166 ст. 1. стеч. зак. нашао да је предложено поравнање у противности са заједничким интересима стечајних веровника, пошто по истом стечајни дужник нуди својим веровницима свега 10% од њихових тражбина, док би истим припало више кад би се стечајно поступање извело до краја. За доказ да је ово гледиште стечајног суда математички тачно, износи рачунски преглед масене имовине; 2) Што је Окружни суд на основу свог слободног уверења решио да се предложено поравнање не уважи, и ако је за исто гласала већина веровника, чији је износ тражбина преко % °Д укупних тражбина, јер је нашао да стечајни дужник не заслужује да се и по трећи пут користи одредбама стечајног закона о принудном поравнању; 3) Што је Окружни суд по свом слободном уверењу, познавајући месне прилике, живот и пословање стечајног дужника нашао, да је стечајни дужник дошао у положај презадужености због свог лакомисленог пословања, јер је судУ било познато имовно стање стечајног дужника од првог поступка за принудно поравнање на овамо, као и да је стечајни дужник дошао у ситуацију да у овом поравнању нуди својим веровницима само 10% од њихових тражбина с тога што